"Politiko": Bajdenova zelena hidrogenska bomba ostaviće Evropu u prašini

Evropski lideri izdvojili su desetine milijardi dolara za podsticanje proizvodnje hidrogena, čistog goriva za koje zagovornici njegove upotrebe kažu da će doneti nove poslove i pomoći u borbi sa klimatskim promenama. Ali, sada će mnogi od tih poslova biti preseljeni u Sjedinjene Američke Države.

Američke subvencije, koje daleko premašuju one koje obećava Evropska unija, privukle su norveškog proizvođača "Nel" da izabere Mičigen umesto Starog kontinenta, kao mesto za njihovu 500 miliona dolara vrednu fabriku koja će proizvoditi opremu neophodnu za izdvajanje hidrogena iz vode. Upućeni u ovaj sektor kažu da su i druge evropske kompanije na iskušenju da slede Norvežane, piše "Politiko".

"Nel" je odluku o otvaranju fabrike u Mičigenu saopštio u maju, devet meseci nakon usvajanja Bajdenovog krovnog klimatskog zakona, Zakona o smanjenju inflacije (IRA). Tako je oko 500 novih radnih mesta preseljeno na drugu stranu Atlantika, uprkos naporima EU da se nametne kao mesto za zelene tehnološke investicije.

Menadžeri iz "Nela" kažu da su SAD odabrali zbog blizine klijenata i partnera, poput "Dženeral motorsa", kao i finansijskih beneficija koje mogu dobiti po Zakonu o smanjenju inflacije, ali i Zakonu o nauci i čipovima kojim su predviđene subvencije za tehnološki razvoj. Uz to, mogu da računaju i na podsticaje za zelenu tehnologiju koje daje sam Mičigen.

Samo po dva pomenuta zakona, predviđene su subvencije od više od 400 milijardi dolara, a povrh toga tu su i one za obnovljive izvore energije.

"Evropa je patuljak u odnosu na brojke koje vidimo u SAD", kaže izvrši direktor "Nela" Hakon Voldal.

Procenjuje se da svetska industrija hidrogena vredi više od 155 milijardi dolara godišnje, a EU planira da do 2030. godine proizvodi i uvozi ukupno 20 miliona tona obnovljivog hidrogena. Zagovarači ove vrste energije kažu da će ona zameniti prirodni gas, da će moći da se koristi za električne automobile ali i za proizvodnju struje.

Direktor "Hajdrodžen Juropa" Jorgos Čacimarkakis, jedan od najuticajnijih lobista u ovoj oblasti, kaže da u EU postoji čvrst okvir delovanja, ali ne uspevaju da privuku ni sopstvene kompanije.

"Imamo ambiciozne ciljeve, ali nemamo jednostavne i efikasne instrumente za podsticanje preduzeća. U svom tipičnom birokratskom stilu, Evropljani će uništiti ovaj biznis", kaže Čacimarkakis.

Mičigen želi da postane jedan od četiri centra industrije hidrogena u SAD, a dolazak "Nela" ide u prilog tom nastojanju budući da će njihova mega-fabrika u ovoj američkoj saveznoj državi biti jedna od najvećih na svetu.

Bela kuća mesecima je odgovarala na kritike iz EU da njena politika u sektoru energetike nepravedno odvlači poslove njenih saveznika sa Starog kontinenta. Odgovor američke administracije bio je da će preplavljivanje tržišta subvencijama biti korisno za obe strane jer će dovesti do "rasta sektora zelene energije na svetskom nivou i predstavljaće značajnu priliku i za naše partnere".

Razmere nadmetanja sada postaju jasne. Viši zvaničnik Evropske komisije koji je radio na podsticajima za industriju hidrogena u EU, kaže da Mičigen i druge američke savezne države postaju atraktivne za preduzeća zbog finansijskih benefita koje u EU ne mogu da dobiju. Uz to, u Evropi kompanije moraju da prođu kroz tendersku proceduru u kojoj vladine agencije procenjuju njihove predloge sa odvojenim budžetima na nivou država i na nivou EU. Ali da bi se dobile američke subvencije, "samo treba da zadovolje određene uslove".

Države iz Evrope, Azije i sa Bliskog istoka, posle usvajanja Zakona o smanjenju inflacije, ulažu u projekte zelene energije u SAD sa učestalošću koju nismo videli u proteklih 25 godina, kažu u ogranku za zelenu energiju advokatske kancelarije "Šerman i Sterling". Iako je Evropa ispred Amerike po pitanju izučavanja i upotrebe hidrogena, ogromne subvencije koje daje SAD privlače investicije u ovu zemlju i stavljaju u nepovoljniji položaj kompanije koje posluju u Evropi, kažu u ovoj advokatskoj kancelariji.

Nešto je optimističniji profesor Dejvid Hart sa Univerziteta "Džordž Mejson". Kako objašnjava, hidrogen nije tako lako transportovati kao fosilni gas, pa postoje granice koliko SAD može da se "ispruži" kao budući izvoznik. To znači da će uvek biti isplativo da deo proizvodnje bude u Evropi.   

Žalbe iz Brisela da SAD većim podsticajima krade industriju od Evrope su prazne priče, kaže jedan od direktora i analitičar investicione banke "Rejmond Džejms" Pavel Molčanov.

"Ako evropske vlade žele da imaju više zelenog hidrogena, neka napišu više čekova", poručuje on.