Smrt Milana Kundere: Oživljavanje aveti Srednje Evrope

Češki pisac Milan Kundera umro je u svojoj 94. godini, prenele su "RIA Novosti".

Kundera je rano pristupio Komunističkoj partiji, ali je, posle svega dve godine, bio izbačen zbog "protivpartijskog delovanja". Godine 1968. učestvovao je u Praškom proleću i polemisao je sa piscem i budućim predsednikom Češke Vaclavom Havelom.

Prve romane napisao je na češkom jeziku. Godine 1975. preselio se u Francusku i od tada je samo retko posećivao Češku. Počev od 80-ih, Kundera piše na francuskom.

Proslavio se u Čehoslovačkoj, romanima kao što su "Šala" (1967), "Smešne ljubavi" (1968), "Knjiga smeha i zaborava" (1979) i "Nepodnošljiva lakoća postojanja" (1984)... Kundera je bio izuzetno čitan u bivšoj Jugoslaviji, gde je 1984. sarajevski izdavač "Veselin Masleša" objavio piščeva sabrana dela.

Stari politički mit

Nažalost, njegovo političko delovanje je daleko kontroverznije od uloge romanopisca. Ono započinje sa glasovitim esejom "Tragedija Srednje Evrope", koji je Kundera objavio 1983. godine u francuskom časopisu "Deba", a potom, iduće godine, u prestižnom "Njujork rivju ov buks".

U njemu pisac otvara omiljenu temu - nepripadanja Rusije Zapadu. Kundera piše da je geografska Evropa "oduvek bila podeljena na dva dela koja su se posebno razvijala: jedan je bio povezan sa starim Rimom i katoličkom crkvom (njeno posebno obeležje je latinski alfabet), drugi je bio usidren u Vizantiji i pravoslavnoj crkvi (posebno obeležje: ćirilica)."

Prvi je stvarni Zapad, tvrdi Kundera, drugi to nipošto nije. U njegovim očima, ovaj drugi deo, Rusija, predstavlja sliku u negativu, antitezu prvog, "pravog" i jedinog Zapada, ili njegovu potpunu negaciju: "Još jednom želim da podvučem da se na istočnoj granici Zapada, jače nego bilo gde drugde, Rusija smatra Anti-Zapadom; ne tretira se kao jedna od mnogih evropskih sila, već kao posebna, sasvim drugačija civilizacija."

Zapravo, ovde se suočavamo sa veoma starom političkom mitologijom. Kundera samo varira staru temu Srednje Evrope, prilagođavajući je novim geopolitičkim okolnostima, na kraju Hladnog rata. Izvorno, koncept Srednje Evrope je suprotstavljen i Zapadu i Istoku, ali mu Kundera daje novi smisao i sadržaj, uklapajući ga u jednostavnu hladnoratovsku opoziciju Istok-Zapad. Otuda izvire i njegov naglašeni, borbeni, agresivni antirusizam.

Srednja Evropa, smatrao je Kundera, predstavljala je istinsko "carstvo kulture", nepomirljivo suprotstavljeno Istoku. Oštrica Kunderinog neprijateljstva uperena je protiv nekulturne, "trajno neevropske" i Zapadu suštinski tuđe Rusije, ne samo boljševičke ili sovjetske, već jednostavno pravoslavne i "drugačije".

Navodno, ovde Kundera govori u ime ugnjetavanih malih naroda, smeštenih u širokom pojasu između Nemačke i Rusije.

"Oteti Zapad"

Kundera je u eseju Srednju Evropu proglasio za "oteti Zapad". Kako je tvrdio pisac, ovo "veliko središte zapadne kulture", upravo u doba njenog najvećeg procvata, "apsurdna presuda Jalte" tragično deli na dva dela, od kojih je onaj važniji "progutala ruska civilizacija". Odlučujuća godina bila je 1945. - godina nacističkog i nemačkog sloma.

"Posle godine 1945, granica između dveju Evropa pomerila se nekoliko stotina kilometara na Zapad", dodaje češki pisac, "i narodi koji su se dotle smatrali zapadnima jednog jutra su se probudili konstatujući da se nalaze na Istoku."

Kunderina rekonstrukcija "prošlosti Srednje Evrope" u najmanju ruku je proizvoljna. Stvarna istorija Srednje Evrope nije bila nimalo idilična. Srednja Evropa, u Kunderinoj verziji, diktira nove granice i nove, još čvršće, linije podela, ka "neevropskom Istoku" (Rusiji) i ka Jugoistoku (Balkanu). Ograda se, u stvari, podiže prema pravoslavnim Slovenima i prema Kunedrinoj fantazmagoričnoj "Aziji".

Berlinski zid nije srušen 1989, on je samo pomeren dalje na istok. Podela Evrope na dva dela zapečaćena je širenjem NATO-a i EU, sve do ruskih granica, a potom i ratom protiv Jugoslavije i u Ukrajini. Zato je Zapad 90-ih godina prošlog veka uporno i besmisleno ponižavao Rusiju i zato je na Balkanu iscrtavao nove granice.

Srednja Evropa kao mesto rođenja evropskog fašizma

Na početku rata u Jugoslaviji, u francuskom "Mondu" Kundera je objavio čuveni "Apel za spasavanje Slovenije", zahtevajući da se Slovenija, zajedno sa Hrvatskom, ogradi i "zaštiti" od "srpskog Balkana". Kundera pripada onim "srednjoevropskim intelektualcima", poput Vaclava Havela ili Herte Miler, koji su 1999. bez rezerve podržali rat NATO-a protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (Srbije).

Slično bivšoj Jugoslaviji, ova "nepremostiva civilizacijska podela" je u Ukrajini u najmanju ruku doprinela izbijanju i rasplamsavanju rata.

U Hrvatskoj, pisac Miljenko Jergović je priznao da je sam koncept Kunderine Srednje Evrope u osnovi dvosmislen: "Srednja Evropa je (postala) objekat čežnje istočnoevropskih malograđana, desničara, uglavnom vrlo sumnjivih tipova."

To je, u isto vreme, "rodno mesto naših jevrejskih identiteta i evropskog antisemitizma", kao i mesto rođenja evropskog fašizma: "Srednja Evropa je", dodaje Jergović, "okvir za simfonije Gustava Malera i samo u Srednjoj Evropi mogao se roditi Adolf Hitler…"