Svet
"Gardijan": Erdogan se vešto bori za turske interese dok Švedska slavi članstvo u NATO-u
Erdogan se za turske interese borio na najmanje tri fronta - tražeći čvršći stav prema Kurdima u Švedskoj, ukidanje veta američkog Kongresa na prodaju aviona F-16 Ankari i napredak u procesu ukidanja viza turskim građanima za putovanje u EU. Na kraju, uspeo je da napravi napredak u sve tri sfere
Svako ko izučava pregovaračke metode Redžepa Tajipa Erdogana zna da turski predsednik maestralno koristi svoj ucenjivački potencijal, čekajući trenutak u kom je njegov sagovornik najslabiji kako bi povukao odlučujući potez.
Njegove metode zato mogu biti brutalne, piše diplomatski urednik "Gardijana" Patrik Vintur. U snimcima pregovora sa Evropskom unijom oko sporazuma o migrantima iz 2015. godine koji su procurili u javnost čuje se kako on kaže da Turska "može da otvori prolaz izbeglicama ka Grčkoj i Bugarskokj, da ih stavi u autobuse".
"Šta ćete onda da radite sa izbeglicama ako ne bude sporazuma? Hoćete li ih pobiti", upitao je Erdogan tom prilikom. Luksemburg - iz kog je dolazio tadašnji predsednik Komisije Žan-Klod Junker - je veličine "malog grada u Turskoj", dodao je on.
Uzimajući to u obzir, bilo je sasvim očekivano da će on odugovlačiti sa odobravanjem švedske aplikacije za članstvo u NATO-u do poslednjeg trenutka. Erdogan se za turske interese borio na najmanje tri fronta - tražeći čvršći stav prema Kurdima u Švedskoj, ukidanje veta američkog Kongresa na prodaju aviona F-16 Ankari i napredak u procesu ukidanja viza turskim građanima za putovanje u EU.
Erdogan je uspeo da napravi napredak na sva tri polja bez postavljanja konkretnog datuma kada će turski parlament odobriti prijem Švedske u NATO. Čak i sada, svi delovi slagalice nisu na svom mestu, naglašava Vintur.
Švedska je izmenila svoj Ustav, promenila zakone, značajno proširila saradnju u antiteroritisčkim aktivnostima usmerenim protiv kurdskih separatista i odobrila izvoz oružja u Tursku.
Ona je prihvatila i mapu puta "kao osnovu za nastavak borbe protiv terorizma svih oblika" i naglasila da neće podržavati kurdske političke i vojne grupe u Siriji.
Švedska je ponovila i da neće pružati podršku pokretu koji Turska naziva Fetulističkom terorističkom organizacijom (FETO) i koji optužuje da predstavlja tajnu mrežu pristalica Fetulaha Gulena.
NATO je prihvatio da formira telo za koordinaciju antiterorističkih aktivnosti, dok je švedsko pravosuđe postalo strože kada je u pitanju procesuiranje tamošnjih Kurda koji krše zakon.
Kada su u pitanju borbeni avioni F-16, turski ministar odbrane Jašar Guler je u ponedeljak razgovarao sa svojim američkim kolegom Lojdom Ostinom, nakon čega je Pentagon saopštio da su oni "pohvalili dugu istoriju vojne saradnje SAD i Turske i pozdravili kontinuiranu blisku saradnju".
"Ministri su razgovarali i o pozitivnim diskusijama između Turske, Švedske i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, kao i o podršci američkog Ministarstva odbrane u modernizaciji turske vojske", takođe piše u saopštenju.
Još je značajnije to što je senator Bob Menendez, predsednik Odbora za spoljne poslove američkog Senata i, kako navodi Vintur, "veliki prijatelj Grčke", rekao da će u narednih nedelju dana odlučiti da li će ukinuti veto na prodaju aviona F-16 Turskoj.
Ključnu ulogu u promeni njegovog stava igrao je Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, rekao je Menendez. Ugovor "težak" šest milijardi dolara, koji je zamrznut još od 2021. godine, uključuje prodaju 40 aviona Turskoj, kao i modernizaciju dodatnih 79 sa kojima Ankara već raspolaže.
Nije jasno da li je Erdogan napravio neki konkretan iskorak kada su u pitanju evrointegacije, ali je turski predsednik verovatno od samog početka znao da o tu nema mnogo potencijala za napredak. On najverovatnije cilja na izmene sporazuma o carinskoj uniji i ukidanje viza za turske građane, zaključuje Vintur.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel diplomatski je pohvalio "dobar sastanak" sa Erdoganom, naglašavajući da su oni "razmotrili mogućnosti stavljanja saradnje Turske i EU u centar pažnje i revitalizovanja odnosa".
Malo je onih u NATO-u koji vole Erdoganovu samozaokupljenost i transakcionizam, ali odbojnost prema njegovim metodama je beznačajna kada se u obzir uzmu rezultati.
I u Švedskoj će biti veselja, zaključuje Vintur. Istraživanje "Pju risrč centra" objavljeno u ponedeljak pokazalo je da 98 odsto ljudi u toj zemlji ima negativan pogled na Rusiju, dok njih 78 odsto pozitivno gleda na NATO.
