Salman Ruždi: Pisci nemaju veliku moć

Skoro godinu dana nakon što je na predavanju u Njujorku izboden nožem, u intervjuu za Bi-Bi-Si pisac Salman Ruždi je izjavio da se fizički oseća "manje-više dobro."

Prema rečima pisca, od tog napada i danas ima traume. "Imam veoma dobrog terapeuta, koji ima mnogo posla", dodao je romanopisac. "I imam lude snove o tom napadu."

Poreklom iz Indije, iz muslimanske porodice, Ruždi danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama. U svojim romanima uglavnom se bavi istorijskim temama - vezama između istočnih i zapadnih civilizacija, kojima pristupa na način magijskog realizma.

Za svoj drugi roman "Deca ponoći" 1981. dobio je Bihnerovu nagradu. Magazin "Tajm" je Salmana Ruždija proglasio za jednog od 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Na listi od 50 najvećih britanskih pisaca posle 1945. godine, list "Tajms" ga je 2008. svrstao na 13. mesto.

Zbog njegovog četvrtog romana "Satanski stihovi" (1988), izrečena mu je fatva (smrtna kazna zbog povrede šerijata), koju je izdao lično ajatolah Ruholah Homeini, vrhovni verski vođa Irana. Od tada se Ruždi gotovo neprekidno nalazi u centru debate o cenzuri, slobodi izražavanja i verski motivisanom nasilju.

Sposobnost da izlečimo same sebe

Posle prošlogodišnjeg napada u Njujorku, njegov agent je opisao Ruždijeve rane kao "duboke". "Imao je tri teške rane na vratu i još oko 15 rana na grudima i trupu."

Posle napada, priključen je na respirator i šest nedelja je proveo u bolnici. Konstatovano mu je oštećenje jetre, gubitak vida na jedno oko i paraliza šake zbog oštećenja nerava. Ipak, pisac tvrdi da "ljudsko telo ima neverovatnu sposobnost da se samo izleči."

Osumnjičeni Hadi Matar optužen je za "ubistvo u pokušaju", ali se izjasnio da "nije kriv".

Na pitanje da li će prisustvovati suđenju, Ruždi je rekao da to zavisi od toga da li će Matar promeniti svoj iskaz: "Nekoliko hiljada ljudi je videlo napad. Verujem da je njegov iskaz samo igra i da bi se mogao promeniti. Da sam njegov advokat, savetovao bih mu da to uradi."

"Ako promeni svoje izjašnjavanje o krivici, onda neće biti suđenja, postojaće samo izricanje kazne, a tu, možda, nije ni potrebno moje prisustvo."

"Dvoumio sam se u vezi s tim", dodao je pisac. "Postoji jedan deo mene koji zapravo želi da ga upozna."

Šta pisci mogu da urade?

Ruždi upravo piše knjigu o tom skoro fatalnom incidentu u kome je izboden nožem. Za Bi-Bi-Si je rekao da to neće biti više od "nekoliko stotina stranica." "U sobi je taj ogromni slon i, dok se ne pozabavim time, teško je nešto drugo shvatiti ozbiljno", dodao je Ruždi.

Prošlog meseca, u virtuelnom pojavljivanju na jednom književnom festivalu u Britaniji, autor je izjavio da to "nije najlakša knjiga za pisanje", ali da kroz to mora da prođe kako bi mogao da radi nešto drugo. "To je ono što pisci mogu da urade", smatra pisac.

Ruždi je rekao i da u Americi, u određenim prilikama, angažuje lično obezbeđenje, a da mu britanska država i dalje obezbeđuje zaštitu, "kao u dobra stara vremena." "Pisci nemaju veliku moć. Mi nemamo vojsku", primećuje Ruždi. "Ono što imamo to je sposobnost da pišemo o svetu."

Ruždi tvrdi da se svet dramatično promenio od 1988, kada su objavljeni "Satanski stihovi", ali da radikalizacija religije i dalje predstavlja ogromnu pretnju društvu.

"Moramo napraviti razliku između privatne vere i politizacije bilo koje religije. U Americi trenutno imamo veoma ekstremnu verziju hrišćanstva, koja je u velikoj meri odgovorna za debatu o abortusu."

"Lično, nisam religiozna osoba", rekao je pisac. "Nikada nisam ni bio, dolazim iz porodice koja nije bila posebno religiozna. Religija mi nije potrebna. Ako ima ljudi kojima to treba, to je njihova stvar, sve dok se ne politizuje."

"Kada se religija politizuje, ona postaje svačiji posao", smatra Ruždi. "Osoba koja izabere nasilje, prema mom mišljenju, ne predstavlja neku religiju već nasilje i prema njoj se mora odnositi na taj način."

Smeh kao način suočavanja sa zverstima

Inače, prikaz islamskog proroka Muhameda u "Sataniskim stihovima" u islamskom svetu doživljen je kao bogohuljenje, a knjiga je zabranjena u mnogim muslimanskim zemaljama, uključujući Iran. Kontroverzni roman izazvao je nasilne demonstracije u Pakistanu i Kašmiru.

Posle izricanja fatve, Ruždi se krio skoro jednu deceniju zbog pretnji smrću koje je svakodnevno dobijao.

U poslednje vreme, dao je samo nekoliko intervjua i nekoliko puta se pojavio na književnim festivalima i dodeljivanju nagrada.

Njegova nova knjiga "Grad pobede" završena je neposredno pre prošlogodišnjeg napada, a kritika ju je dobro prihvatila. To je knjiga o detetu u srednjovekovnoj Indiji, koje doživljava "božanski susret", a taj susret menja tok istorije.

Ruždi je zagovornik slobode izražavanja, za koju smatra da je danas ugrožena i na Zapadu.

U intervjuu za Bi-Bi-Si, pisac je odao počast Milanu Kunderi, autoru "Nepodnošljive lakoće postojanja", koji je preminuo u 94. godini u Parizu, posle duge bolesti. "Dugo sam razmišljao o njemu", rekao je Ruždi. "Kundera govori o smehu kao o načinu suočavanja sa zverstvima."

"Naravno, u njegovom slučaju, zverstvo je komunizam", dodao je. "Ipak, mislim da to nije loš savet."

Ruždi, koji se ženio pet puta, dao je ime jednom svom detetu po češkom piscu.