"Nemoguća misija": Evropa obećava Ukrajini oružje koje ne može da napravi

Veliki je jaz između reči i dela u vezi s nabavkom oružja za ukrajinske potrebe i to s obe strane Atlantika. Iako su Sjedinjene Države u boljoj situaciji od Evrope, čak i ta najmoćnija članica NATO-a suočava se s ozbiljnim poteškoćama u održavanju pomoći Ukrajini.

S tim u vezi govori i podatak, ukoliko se zanemari aktuelna isporuka kasetne municije, da SAD moraju da pozajme ili kupe konvencionalnu artiljerijsku municiju od Južne Koreje da bi je prosledili Kijevu.

Ipak, u Evropi je mnogo gore. Međunarodni institut za strateške studije u svom najnovijem časopisu ocenjuje: "Oružane snage u evropskim državama članicama NATO-a i Evropske unije su opterećene neupotrebljivom opremom i ozbiljno istrošenim zalihama municije."

Slabost evropskih zaliha, zajedno s ograničenim mogućnostima kontinenta da ih obnovi, "pokreće hitna pitanja o sposobnosti evropske industrije da nastavi da pruža vojnu podršku Ukrajini u neophodnom obimu i adekvatnom brzinom", prenosi "Blumberg".

Najevidentniji primer s tim u vezi su obećanja nemačke vlade da obnovi svoje dotrajale oružane snage za šta je izdvojila 100 milijardi evra, dok je u stvarnosti utrošila tek jedan odsto planiranih sredstava.

Upravo u Nemačkoj, ali i u drugim evropskim državama (s izuzetkom Poljske i baltičkih i skandinavskih zemalja), nema političke volje da se zaista preduzmu efikasne akcije zarad ojačavanja oružanih snaga, odnosno isporuke municije Ukrajini.

Čak i u Britaniji, koja se posebno istakla u pomoći Ukrajini, izražena je averzija prema povećanju potrošnje za odbranu. 

Zapravo, većina gubi iz vida koliko je zapravo vremena potrebno za povećanje proizvodnje oružja. Standard je da period između proizvodnje i isporuke čak i neke osnovne municije i materijala traje dve ili tri godine.

Britanski "BAE sistems" nedavno je saopštio Pentagonu da će biti potrebno najmanje 30 meseci da se ponovo pokrene proizvodnja haubica M777, što je među najvažnijim oružjem u Ukrajini, dok je nemački "Rajnmetal" upozorio da je potrebna bar godina za renoviranje i modernizaciju borbenih tenkova, imajuću u vidu vreme proizvodnje specijalizovanih čeličnih i elektronskih komponenti.

I u SAD se bore da proizvedu municiju u adekvatnim količinama za potrebe ukrajinske borbe.

Profesor s Jejla Majkl Brens istakao je da retorika predsednika Amerike Džozefa Bajdena o ulozi te zemlje u obezbeđivanju oružja Ukrajini "ne odgovara realnosti". 

"Nedostaci u proizvodnji, nedovoljna radna snaga i prekidi u lancima snabdevanja oslabili su sposobnost Sjedinjenih Država da isporuče oružje Ukrajini i da šire sopstvene odbrambene sposobnosti", istakao je profesor i dodao da se mnogi delovi ključnih sistema naoružanja proizvode u inostranstvu.

Dodao je i činjenicu da je Ukrajina u početku trošila i do 500 protivtenkovskih projektila "džavelin" dnevno, uništivši tako trećinu američkih zaliha u prvim nedeljama sukoba.

Iako je ove nedelje na NATO samitu u Vilnjusu rečeno mnogo "pravih stvari", neophodno je priznati ozbiljnost krize nabavki Alijanse, zaključuje "Blumberg".