Prestonica evropske špijunaže postao je, prema "Fajnenšel tajmsu", Beč, a nakon eksplozije tajnih aktivnosti u tom gradu, najveće opozicione stranke ovog proleća podržale su zakonske promene ne bi li se takve aktivnosti konačno kriminalizovale. Vlada, međutim, odugovlači iako se kao najaktivniji tajni agenti pominju evropski arhineprijatelji - Rusi.
"Dugo smo ukazivali na ovu zloupotrebu, ali u krivičnom zakonu ništa nije promenjeno", kaže poslanica liberalne stranke "Neos" Stefani Krisper.
Porast špijunaže u Beču, kako piše ovaj medij, potkopao je položaj Austrije među evropskim susedima koji sve više brinu o bezbednosti. Zemlja je i sedište nekoliko velikih međunarodnih organizacija, uključujući Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, OPEK i razne agencije UN, ali tradicionalno zatvara oči pred tajnim obaveštajnim aktivnostima na svom tlu, sve dok meta operacija nije sama austrijska vlada.
"Ako je, na primer, Rusija špijunirala Nemačku, jednog od naših najbližih partnera, na teritoriji Austrije, mi ne bismo mogli ništa da uradimo povodom toga jer se to nije dešavalo na štetu Austrije", požalila se Krisper, citirajući formulaciju aktuelnog zakona.
Neki Austriju zovu i "nosačem aviona" za ruske tajne agente, pa tako FT navodi da su od početka specijalne vojne operacije evropske zemlje proterale više od 400 ruskih špijuna, dok su austrijske vlasti prognale samo četvoro ljudi.
"U Beču je još uvek više od 180 akreditovanih ruskih diplomata, rekao je jedan visoki zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi, a poznato je da najmanje trećina njih koristi diplomatsko pokriće za aktivnosti prikupljanja obaveštajnih podataka", navodi list.
Kineski, iranski, izraelski i saudijski agenti takođe su, navodno, prisutni u Austriji u velikom broju, zajedno sa desetinama američkih, britanskih i evropskih zvaničnika koji su zaduženi da ih nadgledaju.
Sve se ovo pretvorilo u glavobolju za austrijsku konzervativno-zelenu koalicionu vladu iako pitanje špijuniranja i dalje nije na vladinoj listi prioriteta.
Pošto je Neos predložio kriminalizaciju špijunaže i "protiv strane države ili međunarodne organizacije" u Austriji, vlada je dva puta iskoristila svoj uticaj u parlamentu da suspenduje bilo koje glasanje o tom pitanju.
Pitanje je sada odloženo za posle letnje pauze, jer je navodno potrebno više vremena za konsultacije između resora pre promene zakona.
Da je Beč savršena "oaza" za špijuniranje, i da je to oduvek i bio, kaže bivši austrijski vojni oficir Gustav Gresel, koji je sada viši politički saradnik u istraživačkom centru Evropskog saveta za spoljne odnose.
"Ako ste ruski obaveštajac i želite da vidite izvor iz Nemačke, zašto biste rizikovali da ga tamo sretnete? Pozovite ovog momka na skijanje u Austriju. Ili na bal u Beč. Možete regrutovati izvore i prenositi informacije potpuno neometano", naveo je on.
"Fajnenšel tajms" veruje da je Beč domaćin velike ruske obaveštajne operacije, i navodi da su krovovi svake ruske diplomatske zgrade i kompleksa u gradu prekriveni radarima, kupolama i zanimljivim "šupama", od kojih su neke izgrađene tek u poslednjih nekoliko meseci, a za koje stručnjaci kažu da gotovo sigurno nose tehnologiju elektronskog nadzora.
"Čini se da je jedna od glavnih funkcija ruske obaveštajne službe u Beču prikupljanje obaveštajnih signala u razmerama koje su ovu operaciju podigle na najvažniju u celoj mreži u Evropi. Na krovovima skoro svih ruskih diplomatskih objekata nalaze se moćne satelitske antene. Čak i na vrhu kulturnog centra postoji jedna", kaže austrijski istoričar obaveštajnih službi i politikolog Tomas Rigler.