"Ekonomist": Kina kontroliše proizvodnju metala ključnih za vojnu industriju

Kina je najavila početkom ovog meseca da će ograničiti izvoz galijuma i germanijuma kojima je snabdevala 98 odsto, odnosno 60 odsto svetskog tržišta prošle godine.

Oni se proizvode u manjim količinama i imaju malu tržištu vrednost, ali su ključni za određenu vojnu opremu, poput lasera, radara i špijunskih satelita, piše "Ekonomist".

Odluka pokazuje da "kritični minerali" nisu ograničeni samo na one koji su važni za ekonomski rast, kao što su nikl ili litijum. Desetak njih takođe je od vitalnog značaja za osnovne potrebe, i to one vojne.

Šaroliku porodicu "ratnih minerala" čine, između ostalog, antimonijum, iz biblijskih vremena poznat kao lek i kozmetičko sredstvo, koji se koristi za omotače kablova i municiju. Zatim, vanadijum, poznat po otpornosti, koji se meša sa aluminijumom i koristi za izradu okvira aviona. Tu je i indijum, mekani, savitljivi metal, koji ima svoju namenu u proizvodnji motora za avione od Drugog svetskog rata.

Porodica minerala koji se koriste za vojne svrhe ubrzano je porasla u vreme Hladnog rata. Mnogo pre nego što je kobalt počeo da se koristi kao materijal za baterije, nuklearni testovi pedesetih godina prošlog veka pokazali su da je otporan na visoke temperature. Ovaj metal dodaje se legurama koje se koriste za pravljenje oklopne municije. Titanijum, jak kao čelik ali 45 odsto lakši, takođe se pokazao kao idealan materijal za naoružanje. Kao i volfram, koji ima najvišu tačku topljenja od svih metala i primenu u proizvodnji bojevih glava.    

Osobine drugih minerala postale su poznate decenijama kasnije kada im je vojna industrija našla nove upotrebe. Galijum se, tako, koristi za sisteme za komunikaciju, mrežne optičke kablove, senzore za avijaciju. Germanijum u proizvodnji za naočare za noćno izviđanje. Retki metali, takođe, spadaju u red visoko efikasnih magneta. Vrlo malo nobijuma, svega 200 grama na jednu tonu, čini čelik mnogo jačim. Taj metal se često koristi za gradnju motora modernih borbenih aviona.

Sa različitim osobenostima, ova grupa minerala deli određene osobine. Prva je da se retko, ili gotovo nikada, ne nalaze u prirodi u čistoj formi. Najčešće su produkt obrade drugih metala iz kojih se izdvajaju, zbog čega je njihova proizvodnja skupa, tehnički i energetski intenzivna i značajno zagađuje životnu sredinu. Budući da je svetsko tržište malo, države koje su rano uložile u proizvodnju, mogu da zadrže niske troškove što im daje neosvojivu prednost.   

Ovo objašnjava zašto je proizvodnja ratnih minerala veoma koncentrisana. Za svaki od 13 ratnih minerala koji se pominju u tekstu "Ekonomista" tri najveća izvoznika pokrivaju više od 60 odsto globalne ponude.

Kina je najveći proizvođač osam tih minerala, Kongo za dva, a Brazil proizvodi nobijum i većinu šalje Kini.

Mnoge minerale nemoguće je uskoro zameniti, naročito one koji se koriste u vojne svrhe.    

Kombinacija koncentrisane proizvodnje, zahtevne prerade i upotrebe za ključne namene znači da se trgovina obavlja "ispod radara". Količine su previše male, strane koje učestvuju u transakciji malobrojne da bi se prodavali na berzi. A budući da nema takvih transakcija, cene se ne prijavljuju.

Potencijalni kupci treba da se oslone na procene, koje su vrlo široke. Vanadijum je relativno jeftin: oko 25 dolara po kilogramu. Ista količina hafnijuma može koštati 1.200 dolara.

Sve to dovodi do toga da je teško formirati nove lance nabavke. Amerika ulaže u fabriku za preradu retkih metala u Teksasu koja bi trebalo da bude završena do 2025. godine. Ona podstiče Australiju i Kanadu, jedine dve zapadne zemlje sa pristojnim rezervama, da proizvode i izvoze više retkih metala, pokušavajući s druge strane da ojača veze sa tržištima u Indopacifičkom regionu, čije prirodne rezerve čekaju da budu iskorišćene.

Čak i sa svim tim, američka vojska biće ranjiva na smanjeno snabdevanje najmanje do 2030. godine, kaže konsultant iz Evroazijske grupe Skot Jang. Njene zalihe iz doba Hladnog rata likvidirane su posle pada Berlinskog zida, pa strateške rezerve danas uglavnom obuhvataju naftu i gas.

Odmicanje od Kine moglo bi biti decenijama duže za Evropu, Japan i Južnu Koreju koje su lišene zaliha i nemaju američki diplomatski uticaj. To ne znači da će njihovim vojskama ponestati ovih metala, ali će verovatno morati da ih kupuju od Amerike.

Prošlogodišnja drama sa gasom, nakon početka sukoba Rusije i Ukrajine, pojačala je zavisnost Evrope od američkog goriva. Pritisak nabavke metala preti da Ujka Sema postane još veći magnet za uspaničene službenike za nabavku, zaključuje se u tekstu.