Šta bi pridruživanje BRIKS-u donelo Etiopiji?

Ulazak Etiopije u BRIKS bio bi, sa tačke gledišta te zemlje, strateški veoma važan i dobar potez, prenosi "Dojče vele" ocene stručnjaka. 

Na članice BRIKS-a (Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku) otpada više od 40 odsto svetskog stanovništva i oko 26 procenata svetske privrede. 

"To bi proširilo mogućnosti Etiopije da promoviše sopstvene interese i postane deo preobražaja međunarodne privrede i geopolitičkog poretka koji je u toku", ocenjuje Aleksander Demisje, direktor konsultantske kuće sa sedištem u Kelnu.

"Bretonvudski sistem, uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, dakle međunarodni finansijski sistem s dolarom kao vodećom valutom i Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kao kontrolnim ustanovama, menja se kroz organizacije kao što je BRIKS", ističe Demisje.

Ta grupa je, kako dodaje, razvila strukturu koja zemljama na putu industrijalizacije, kao što je Etiopija, može da ponudi alternativni scenario.

Stručnjak iz Kelna tu posebno ukazuje na Novu razvojnu banku koju su 2014. osnovale zemlje BRIKS-a kao alternativu Svetskoj banci i MMF-u. Ona Etiopiji može da stavi na raspolaganje dodatni kapital za razvoj infrastrukture.

Ekskluzivni klub

Džared Hajle-Meskel, direktor finansijsko-konsultantske firme iz Adis Abebe, manje je optimističan. On smatra da su velike nade koje se povezuju s članstvom u toj grupi preterane, prenosi "Dojče vele". 

Taj finansijski stručnjak kritikuje zavisnost Etiopije – a i Afrike generalno – i od Zapada i od država BRIKS-a. I ta druga zajednica je, kaže, "ekskluzivni klub koji bi da ostvari sopstveni globalni uticaj".

Etiopija mora da iskoristi svoje sopstvene prednosti, smatra Hajle-Meskel.

"Stvarnost je zaista tužna. Afrika isporučuje veliki deo plemenitih metala, a ipak nemamo sopstvenu valutu koja bi bila pokrivena zlatom", kaže Hajle-Meskel i dodaje da je "Africi potreban nov način razmišljanja".

S više od 120 miliona stanovnika Etiopija je druga zemlja Afrike po broju stanovnika, a ujedno je i jedna od najvećih i najbrže rastućih privreda na tom kontinentu. Međutim, njena privreda je na 59. mestu na svetskoj listi, a to nije ni polovina privrede najmanje članice BRIKS-a, Južnoafričke Republike.

Etiopija je, istina, povećala ekonomsku saradnju s Kinom i Indijom, ali njeno stanovništvo – a i privredu – poslednjih godina namučili su građanski rat i suša.

Posledice rata i gladi

Od novembra 2022. u regionu Tigraj na severu Etiopije vlada primirje. Prema procenama, tamo je poginulo oko 600.000 ljudi, a najmanje dva miliona stanovnika je prisiljeno na bekstvo. Stanje se još uvek nije potpuno smirilo. Osim toga, tu su i drugi politički sukobi. Vladine trupe se u unutrašnjosti zemlje bore s pobunjenicima Oromo i Amhara.

Pored posledica tih oružanih sukoba, milioni ljudi pate i zbog višegodišnje suše i njome izazvane gladi. Stanje pogoršava izostanak isporuka žitarica iz Ukrajine i Rusije, kao i krađa humanitarne pomoći koju šalje program UN za hranu, navodi portal.

Građanski rat bio je skup, a istovremeno je ekstremno porasla i inflacija.

"I umesto da teži članstvu u BRIKS-u, premijeru Abiju Ahmedu bi bolje bilo da se koncentriše na to da smanji inflaciju", ocenio je na Tviteru profesor ekonomije Stiv Hanke s američkog univerziteta Džon Hopkins.

Pored Etiopije, među aspirante za članstvo u BRIKS-u ubrajaju se i Iran, Egipat, Saudijska Arabija i Indonezija. Više od 20 zemalja u međuvremenu je izrazilo želju da pristupi toj grupi, kaže Gustavo de Karvaljo iz Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove (SAIIA) iz Johanesburga.

"Mnoge od njih su slične Etiopiji: imaju važan regionalni značaj, privredu koje brzo raste i veoma brojno stanovništvo", ističe De Karvaljo.

Osim toga, ujedinjuje ih i interes za korišćenjem alternativnih valuta, pre svega u bilateralnoj trgovini. Kandidati za prijem žele da postanu nezavisniji od američkog dolara.

Definicija kriterijuma

De Karvaljo ne veruje da Etiopija može u dogledno vreme da postane članica BRIKS-a.

"Ako bih morao da formiram nekakvu listu, onda bih rekao da je Etiopija negde u sredini", kaže stručnjak iz Johanesburga.

I Aleksander Demisje procenjuje da će taj proces potrajati. Ipak, kako dodaje, "ima mnogo pozitivnih znakova za budućnost" – između ostalog, kaže, i zbog povoljnog položaja Etiopije.

O mnogo toga još mora da se razgovara, a sledeći susret predsednika država i vlada BRIKS-a bi trebalo da se održi u avgustu  u Južnoafričkoj Republici.

"Verovatno će BRIKS-u da pristupe jedna ili dve zemlje. Veliko pitanje – koje po mom mišljenju još nije rešeno – jeste definicija kriterijuma: šta zemlje koje pristupaju BRIKS-u moraju sa sobom da donesu? To za mnoge od nas nije jasno", ocenjuje Gustavo de Karvaljo.