Samit NATO-a u Litvaniji samo je da podvukao krajnje licemerje zapadnih lidera prema Ukrajini, a pravi cilj Alijanse u ovom ratu je da "oslabe" Rusiju i svrgnu njenog predsednika Vladimira Putina, piše britanski novinar Džonatan Kuk za sajt "Midl ist aj".
SAD i Nemačka su jasno stavile do znanja da će blokirati prijem Ukrajine u NATO sve dok traje sukob. Tu poruku je u utorak zvanično objavio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Ukoliko se Kijev pridruži zapadnom vojnom savezu, članice NATO-a moraće da se bore protiv Rusije. Zapadne države se protive ideji otvorene konfrontacije sa nuklearnom silom, ali nemaju ništa protiv sadašnjeg posredničkog rata, sve dok se on plaća ukrajinskom krvlju.
Činjenica da je upravo NATO odgovoran za izbijanje i održavanje ovog rata. NATO je uvukao Kijev u sadašnju krvavu zbrku, ali nije spreman da mu pomogne da iz nje pronađe izlaz. NATO je još 2008. godine Ukrajini obećao članstvo u Alijansi.
Nekoliko nedelja nakon početka sadašnjeg konflikta, u februaru 2022, Britanija je, verovatno po naređenju iz Vašingtona, prekinula pregovore Kijeva i Moskve, koji su mogli da okončaju rat u ranoj fazi.
Dogovor bi tada bio mnogo jednostavniji. Moskva bi od Kijeva verovatno zahtevala neutralnost i tražila bi da obustavi napade na rusko stanovništvo na istoku Ukrajine.
Sada članice NATO-a, posebno SAD, isporučuju ogromne količine vojne opreme kako bi produžile borbe u Ukrajini. Zapravo, NATO koristi rat kao izgovor da se Ukrajina ne priključi Alijansi.
Neuspeh hvaljene "prolećne okontraofanzive"
Poruka koju je NATO poslao Moskvi jeste da je Rusija postupila ispravno kada je otpočela operaciju u Ukrajini. Kao što je tvrdio Putin, cilj Rusije je da Kijev ostane neutralan.
Rat je sprečio Ukrajinu da bude potpuno uključena u zapadni vojni savez, sprečavajući preobražaj Ukrajine u isturenu bazu NATO-a, u kojoj bi Zapad rasporedio nuklearne rakete. Da se Moskva nije odlučila na akciju, Kijev bi se već integrisao u NATO.
Do sada toliko hvaljena ukrajinska "prolećna kontraofanziva" nije zabeležila nikakav uspeh, uprkos tome što zapadni mediji izveštavaju o "sporom napredovanju". Moskva čvrsto drži teritorije koje je zauzela.
Kijev ne može da "pobedi u ratu", izuzev ako NATO nije spreman da se direktno bori protiv Rusije i rizikuje nuklearnu konfrontaciju, što znači da će Ukrajina trajno ostati izvan zapadnog vojnog saveza.
O tome ne izveštavaju zapadni mediji, koji su sposobni jedino da recikliraju saopštenja NATO-a i da navijaju da zapadna ratna industrija izvuče što veći profit iz Ukrajine.
Mera donesena u očaju
Još jedna čudna odluka Bajdenove administracije je odluka o snabdevanju Ukrajine kasetnom municijom.
Bela kuća je prošle godine bila spremna da proglasi upotrebu kasetnih bombi za ratni zločin, kada ih je, navodno, koristila Rusija. Sada Vašington omogućava Kijevu da počini iste ratne zločine.
Izuzev SAD, više od 110 država ratifikovalo je međunarodnu konvenciju iz 2008, koja zabranjuje kasetnu municiju, a mnoge od tih država su članice NATO-a.
Isporukom ovog oružja Ukrajini, predsednik Džo Bajden krši američke zakone. Bela kuća može da se pozove na izuzeće samo ukoliko izvoz takvog oružja zadovoljava "vitalni interes američke nacionalne bezbednosti". Očigledno, Bajden veruje da je "slabljenje Rusije", kao i pretvaranje delova Ukrajine u zonu smrti za civile, upravo takav američki "vitalni interes."
Bela kuća zvanično tvrdi da će ovaj potez SAD pomoći Kijevu da "pobedi u ratu", ali istina je sasvim drugačija. Bajden je priznao da Ukrajini, kao i NATO-u, ponestaje konvencionalnog naoružanja. Ovo mera je donesena u očaju.
Većina članica NATO-a spremna je da zažmuri na odluku Vašingtona. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je kao ministar inostranih poslova potpisao ovu konvenciju, sada tvrdi da Berlin ne bi trebalo da blokira američku pošiljku, jer bi "to bio kraj Ukrajine".
Dok se pregovori sa Moskvom stalno odlažu, Ukrajina gubi sve više vojnika, a moguće je da će izgubiti i još teritorija.
Pribegavanje kasetnoj municiji znači priznanje da su Kijev i njegovi NATO saveznici, a ne Moskva, oslabljeni ratom.
Navodno "humanitarni rat" Zapada pretvorio se u svoju suprotnost. Kao i svako oružje koje je do sada isporučeno Ukrajini, kasetne bombe se šalju kako bi se odložilo neizbežno: pregovori Kijeva i Moskve kako bi se konačno okončale borbe.
Kijev je već koristio kasetnu municiju na istoku Ukrajine
Vašington i ostatak NATO-a su dobro svesni efekata upotrebe kasetnih bombi. Procenjuje se da su SAD, pre više od pola veka, bacile 270 miliona kasetnih bombi na Laos. Oko 80 miliona još nije eksplodiralo.
Od završetka bombardovanja Laosa 1973. godine, najmanje 25.000 ljudi, od kojih je 40 odsto dece, ubijeno je ili povređeno ovim malim nagaznim minama. SAD su koristile kasetnu municiju i u invazijama na Avganistan i Irak.
Premijer Kambodže Hun Sen podsetio je svet na užase kasetne municije, primećujući da, čitavih pola veka kasnije, Kambodža još nije pronašla način da ih ukloni. "Prave žrtve biće Ukrajinci", upozorio je premijer.
Ovo upozorenje u Ukrajini nema ko da čuje. Ni Zelenskom, koga su zapadni mediji proglasili za sveca, nije strana upotreba kasetnih bombi. Grupe za ljudska prava su dokumentovale da je Kijev još 2014. koristio kasetnu municiju protiv sopstvenog stanovništva u istočnoj Ukrajini.
Potreba da se pripadnici ruskog govornog područja u istočnoj Ukrajini zaštite od sopstvene vlade bio je jedan od glavnih razloga za pokretanje ruske operacije. "Njujork tajms" je izvestio da je Kijev prošle godine upotrebio kasetne bombe u jednom ukrajinskom selu na istoku zemlje.
Prema istrazi "Hjuman rajts voča", ukrajinske snage su prošle godine ispalile kasetnu municiju na grad Izjum, koji se nalazi u Ukrajini, pri čemu je ubijeno najmanje osmoro, a ranjeno 15 civila.
Ovo ukazuje da će Kijev ponovo koristiti kasetnu municiju protiv civila u istočnoj Ukrajini.
Nema kraja zapadnom licemerju
Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke, napisala je prošle nedelje za "Gardijan" da je Nemačka pogrešila zato što je prema Rusiji koristila "diplomatiju čekovne knjižice." Nema kraja zapadnom licemerju, primećuje Kuk.
Berlin je, dodala je Berbokova, naivno verovao da će politička i ekonomska interakcija sa Zapadom "promeniti režim u Rusiji, usmeravajući ga ka demokratiji." Umesto toga, zaključila je ministarka, "Putinova Rusija ostaće pretnja miru i bezbednosti na našem kontinentu. Svoju bezbednost moramo da organizujemo protiv Putinove Rusije, a ne sa njom."
Evropski izbor, sugeriše Berbokova, ograničen je ili na večni rat protiv Rusije, ili na promenu režima u Kremlju. Sve to je opasna glupost, zaključuje Kuk.
Berbokova tvrdi i da je Moskva odbila "naše napore da izgradimo evropsku bezbednosnu arhitekturu sa Rusijom." Međutim, Rusiji nikada nije ponuđeno tako nešto.
Za razliku od Nemačke, koja je dobila ogromnu američku pomoć posle Drugog svetskog rata, SAD i njihovi zapadni saveznici uskratili su svaku pomoć Rusiji. Zapad je više voleo da podržava slabog predsednika Jeljcina, primoravajući ga na "šok terapiju", koja je omogućila da se u Rusiji pojavi nova klasa oligarha.
Vašington je požurio i da vojno izoluje svog istorijskog rivala, dok je bivše sovjetske republike uvlačio u svoju "sferu uticaja." Sve administracije SAD su vodile spoljnu politiku koja je poznata kao "globalna dominacija punog spektra" protiv svojih glavnih rivala - Rusije i Kine.
Suprotno onome što je tvrdila Berbokova, NATO se Moskvi nije udvarao "čekovnim knjižicama". Malo po malo, Rusija je pretvorena u međunarodnog pariju.
Šta je stvarni cilj Vašingtona u Ukrajini
Na strategiju NATO-a upozorile su i neke od najvećih ličnosti u kreiranju spoljne politike SAD, počev od Džordža Kenana, oca američke politike tokom Hladnog rata, sve do direktora CIA Vilijama Bernsa.
Godine 2007, kao američki ambasador u Moskvi, Berns je poslao diplomatsku depešu, koju je kasnije objavio "Vikiliks", tvrdeći da će "proširenje NATO-a i raspoređivanje američke protivraketne odbrane u Evropi podstaći ruski strah od opkoljavanja."
Nekoliko meseci kasnije, Berns je upozorio da bi nuđenje Ukrajini članstva u NATO-u dovelo Moskvu u "nezamislivu situaciju."
Vašington je jednostavno ignorisao takva upozorenja sopstvenih zvaničnika, jer održavanje mira i stabilnosti u Evropi nije nikad bio njegov cilj. Njegov pravi cilj je trajno izolovanje i slabljenje Rusije. Bajdenova administracija treba da zna da se igra vatrom.
Zlonamernost, obmana i izdaja NATO-a potvrđuju da je jedina alternativa nuklearnom Armagedonu propast Ukrajine i slamanje podlih ambicija Vašingtona da "unapredi svoju globalnu dominaciju punog spektra."