Invazija na Krim bila bi previše skupa za Kijev, izjavio je nekadašnji savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Aleksej Arestovič.
Takva operacija dovela bi do pogibije ili ranjavanja stotina hiljada ukrajinskih vojnika, rekao je Arestovič ruskoj novinarki Juliji Latunjinoj, dodajući da su šanse za zauzimanje Krima vojnim putem "veoma male".
"Kolika bi bila cena toga? Smrt 200.000 odraslih muškaraca?", upitao je on, navodeći broj vojnika koji bi Ukrajina mogla da izgubi u takvoj akciji i dodao da bi i ukrajinska ekonomija takođe bila "potpuno uništena".
Kijev je "potpuno zavistan" od zapadnih sponzora i ukoliko bi njihova podrška presušila, Ukrajina ne samo da ne bi mogla da povrati teritorije, koje su se priključile Rusiji, već ne bi mogla da odbrani ni one koje trenutno kontroliše, ocenio je Arestovič.
Nekadašnji savetnik ukrajinskog predsednika je optužio Vašington i njegove saveznike da se vode samo svojim interesima u sukobu.
"Budimo iskreni - naši spoljnopolitički ciljevi se značajno razlikuju od ciljeva naših sponzora", pojasnio je Arestovič, dodajući da je Zapad spreman da žrtvuje ukrajinske živote, kako bi ostvario svoje interese.
Ukrajina na zapadne lidere sada može da utiče samo na "emotivnom nivou", rekao je Arestovič, dodajući da bi Kijev trebalo da radi na izgradnji sopstvenog suvereniteta.
On je istakao da su "nemoralna politika i nesposobnost da se donesu ozbiljne odluke najveća slabost Zapada".
Ukrajina, ipak, ne može u potpunosti i "po svaku cenu" da napusti zapadne saveznike, pošto bi to bila "slepa ulica". Jedino rešenje moglo bi da bude okončanje sukoba i članstvo u NATO-u.
"Zaustaviti rat i pristupiti NATO-u? Mnogi ljudi bi rekli da je to istorijska šansa", smatra Arestovič. On je naveo da bi NATO garancije u zamenu za mir sa Rusijom sa trenutnim linijama fronta bile "prilično dobra ponuda".
Nekadašnji savetnik je dodao da bi takav sporazum verovatno sadržao i određeno popuštanje zapadnih sankcija protiv Rusije.
Arestovičevi komentari dolaze nakon što dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva nije uspela da napravi značajnije rezultate na bojnom polju, skoro mesec i po dana nakon što je započeta. Ukrajinske trupe su pretrpele teške gubitke, dok je značajan deo zapadnog naoružanja uništen.
Moskva je više puta signalizirala da je spremna za mirovne pregovore sa Ukrajinom. Ona je takođe okrivila Kijev za nedostatak napretka u diplomatiji, pozivajući se na dekret koji je Zelenski potpisao prošle godine i kojim se zabranjuju razgovori sve dok je ruski predsednik Vladimir Putin na vlasti.