RT Balkan istražuje: Ima li alternative za Nemačku van ovakve EU

Alternativa za Nemačku (AFD) najavila je da će u svoj program za izbore za Evropski parlament narednog proleća uvrstiti "kontrolisanu razgradnju zapovedničke Evropske unije" – oni traže reset Evrope, kako bi mogla da se iskoristi moć nacionalnih država, a za EU kažu da je ekonomska oblast i da tako treba i da ostane.

Kopredsednik AFD-a Tino Krupala rekao je za portal "Juroaktiv" da je jedan od primera nedostatka legitimiteta EU uvođenje sankcija Rusiji jer "one nisu u interesu naših građana" i dovele su do povećanje inflacije i recesije, kako je obrazložio.

Iz ove nemačke stranke naveli su i da žele jaču saradnju sa Mađarskom i Austrijom i da im je cilj da jačaju centralnoevropske veze.

Treba ozbiljno shvatiti poziv AFD-a jer je po najnovijim anketama u Nemačkoj on postao druga, ako ne čak i prva stranka po snazi, kaže za RT Balkan Dušan Dostanić naučni saradnik Instituta za političke studije, podsećajući da ova partija ima oko 20 odsto podrške građana, dok je u istočnim pokrajinama zemlje ubedljivo prva po snazi.

"Kada jedna stranka koja raste i ima sve veću podršku govori o tim stvarima vezano za EU, onda to s čisto političke strane treba uzimati ozbiljno jer to dolazi od politički relevantne snage. Ali, to sve nije novo. AFD je i kada je osnovana predstavljala stranku koja je bila skeptična prema Briselu i koja se više zalagala za to da suverenitet ostane na državama članicama", ukazuje naš sagovornik.

Briselska politika za njih je bila problematična ne samo sa suverenističke, već i sa demokratske strane, napominje Dostanić.

"Njima je bilo problematično da ljudi koji nigde nisu birani, parlament koji to nije, u kome ne postoji podela na vlast i opoziciju, neki komesari koji u svojim državama ne uživaju neku posebnu podršku, nameću rešenja koja su sami dogovorili", kaže Dostanić.

On ističe da je glasova u Nemačkoj koji su dovodili u pitanje funkcionisanje EU bilo od ranije i da ne dolaze samo iz desnog spektra. Kako objašnjava, 2001. godine izašla je knjiga "Nacionalni interesi" Klausa fon Donanjija, bivšeg gradonačelnika Hamburga i socijal-demokrate koji tu piše da su Nemačka i Evropa danas u pitanjima bezbednosti i spoljne politike nesuverene i otvoreno pominje diktat iz Vašingtona.

Istorijski izborni uspeh AfD-a brine vladajuću garnituru Nemačke

Iz tog vremena je i knjiga Ulrike Gero, koja je zagovornik ujedinjene Evrope i ne govori o legitimitetu nacionalnih interesa, ali ukazuje da EU ovakva kako izgleda proizvodi krizu i podriva evropsko jedinstvo.

"Sa sukobom u Ukrajini postalo je očigledno da tu nešto ne štima. Nemci se sve više pitaju kada je reč o sukobu u Ukrajini, i na tome AFD uspeva da dobije deo glasova i simpatije, zbog čega mi treba da dovodimo u pitanje naše nacionalne interese i saradnju s Rusijom koja je nama potrebna, zbog diktata iz Vašingtona, kakva je to evropska politika", kaže Dostanić.

Nije slučajno zbog čega se Mađarska izričito pominje u programu AFD-a, niti to ima veze samo sa njenim stavovima o rusko-ukrajinskom konfliktu i insistiranju na nacionalnim interesima.

"Mađarska je, uz Poljsku, jedna od retkih država u EU koja je uspela da uprkos svim pritiscima obuzda ilegalne migracije. To Nemačka 2015. nije uradila, a tadašnja kancelarka Angela Merkel praktično je pozvala ljude da ilegalno uđu u Nemačku, u čemu su joj se pridružile i ostale stranke. Niko precizno ne može da kaže koliko je ilegalnih migranata ušlo u Nemačku, ali sa njima jeste bilo velikih problema, različitih vrsta napada, kriminala. To je od početka takođe bilo jedno od glavnih pitanja za AFD", ističe Dostanić.

Govoreći o tezi koja se neretko može čuti u javnosti da SAD žele da naprave protivtežu u EU jačajući njeno istočno krilo, odnosno baltičke zemlje okupljene oko Poljske kao centra, s namerom da smanje uticaj Francuske i Nemačke koje se zalažu za zajedničku evropsku odbranu, naš sagovornik kaže da je pitanje koliko ove dve zemlje EU zaista ozbiljno razmišljaju o evropskoj vojsci i kolektivnoj odbrani nezavisnoj od Vašingtona.

"Nije samo pitanje da li su Nemačka i Francuska dovoljno jake da se odupru nego da li tamo još uvek postoji volja za odupiranjem Americi. Ne treba zaboraviti da u Nemačkoj levo-liberalne strukture zemlju vide čvrsto integrisanu u NATO i protive se svakoj samostalnoj nemačkoj spoljnoj politici, pogotovu zato što u Nemačkoj postoji ta moralna batina", navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, svaki put kad neko pomene nacionalne interese ili nezavisno vođenje spoljne i bezbednosne politike odmah se povlače paralele sa Drugim svetskom ratom.

"Na taj način se svaka nacionalna opcija pomoću tog prenaduvanog antifašizma delegitimiše kao potencijalno opasna", napominje Dušan Dostanić.