Evropska unija, Kina i Turska najviše će biti pogođene prekidom Sporazuma o žitu, izjavio je izvor iz Ankare za TASS.
"Ukoliko Sporazum o žitu bude zaista i potpuno otkazan, cene žita na globalnom nivou će dosta porasti. Najviše će biti pogođene države EU, posebno Nemačka, ali i Kina i Turska, jer su ove zemlje dobile najveći deo izvezenog žita", dodaje izvor.
Prema njegovim rečima, cene žita na svetskim tržištima bi mogle "kolosalno da porastu".
"To će biti veliki problem. Zatvaranje žitnog koridora će postati veliki problem i za Ukrajinu, koja treba da izvozi hranu. Što se tiče siromašnih afričkih država, one ionako nisu dobile mnogo žita preko koridora. Situacija u Africi će se pogoršati, ali ne tako primetno i kritično, kao na primer u Evropskoj uniji", napominje.
Sporazum o žitu potpisali su u julu prošle godine Rusija, Ukrajina, Turska i Ujedinjene nacije, a garantovao je siguran izvoz žitarica iz tri ukrajinske luke uz pomoć izvoza ruskog žita i đubriva. On je već tri puta produžen, a Moskva je u više navrata izražavala zabrinutost da drugi deo sporazuma nije sproveden. Iz Kremlja je takođe saopšteno da većina izvezenog ukrajinskog žita nije na kraju stigla do najsiromašnijih zemalja.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova danas je saopštilo da su povučene bezbednosne garancije koje su date brodovima za prevoz ukrajinskih žitarica iz tri ukrajinske luke u Crnom moru. Ovo saopštenje usledilo je nakon što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov objavio "da Sporazum o žitu od danas više nije na snazi".
Na snazi je ponovo takozvani "privremeni opasni režim" u severozapadnom delu Crnog mora, ukida se morski koridor, a raspušta se i zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, dodalo je ministarstvo.
MSP dalje ističe da, od pet uslova koji su bili obećani Moskvi u okviru Sporazuma o žitu, od jula prošle godine pa do danas nije ispunjen ni jedan od njih. Ubrzo nakon što je Kremlj jutros saopštio da sporazum o žitu i zvanično prestaje da važi, cena pšenice porasla je za više od tri odsto.