Svet

"Fajnenšel tajms": Municija u centru pažnje zapadnih zemalja, zalihe sve manje

Zbog višedecenijske nebrige, u slučaju direktnog sukoba sa nekom većom vojnom silom, SAD i druge zapadne zemlje brzo bi ostale bez municije
"Fajnenšel tajms": Municija u centru pažnje zapadnih zemalja, zalihe sve manjewww.globallookpress.com © Mark Allen Johnson

Sukob u Ukrajini otvorio je oči mnogima na Zapadu i otkrio da u mnogim zapadnim zemljama postoji potreba za hitnom promenom prioriteta u nabavci naoružanja - kako bi njihove oružane snage bile spremne za borbu.

Ratne igre i simulacije pokazale su da je municija - svih vrsta, od bombi do metaka - predstavlja problem koji se mora rešiti što pre, piše "Fajnenšel tajms".

One su otkrile da bi, na primer, Sjedinjene Američke Države mogle da iskoriste svoje protivbrodske rakete mnogo brže nego što mogu da ih proizvedu. Postoje čak i scenariji u kojima one nemaju dovoljno raketa kako bi se održale u ratu - na primer, u Indo-Pacifiku.

Eksperti su utvrdili i da i dalje postoje značajne razlike između američke i evropske industrijske baze, iako bi one trebalo da budu komplementarne, pogotovo u vremenima sukoba.

To je delimično posledica višedecenijskog stavljanja prioriteta na efikasnost i smanjenje troškova, korišćenjem istog principa kao i u autoindustriji. To je bilo dovoljno u periodu relativnog mira, smatraju posmatrači, ali ne i danas, kada je potrebno brzo povećati proizvodnju naoružanja.

Tenzije između Ukrajine i njenih zapadnih sponzora, koji su potrošili oko 170 milijardi dolara na vojnu i finansijsku pomoć Kijevu tokom poslednjih godinu i po dana, postaju sve otvorenije, pošto predsednik Vladimir Zelenski konstantno zahteva još oružja.

Sukob u Ukrajini nas "podseća da postoje rizici ako ste previše spori" kada je reč o proizvodnju naoružanja, rekla je direktorka Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) Sintija Kuk. 

CSIS je u svojim simulacijama potencijalnog sukoba oko Tajvana utvrdio da bi SAD istrošile celokupne zalihe protivbrodskih raketa dugog dometa za samo nedelju dana. 

Zapadne zemlje koje naoružavaju Ukrajinu nedavno su morale da osveže svoje zalihe i najave povećanje potrošnje na odbranu. Ali vojna industrija se muči da poveća proizvodnju, što kod mnogih stručnjaka izaziva zabrinutost, piše FT.

"Vojna industrija je toliko konsolidovana da ne može brzo da odgovori na povećanu potražnju", upozorava direktorka programa za odbranu pri Centru za novu američku bezbednost (CNAS) Stejsi Petidžon. "Mi smo spori, kasnimo i nemamo dovoljno municije."

Američka vojno-industrijska baza značajno je smanjena od devedesetih godina prošlog veka - broj velikih dobavljača Pentagona pao je sa 51 na pet. Pošto pojedine delove proizvode samo dva dobavljača, uglavnom nije moguće prebaciti proizvodnju na drugu lokaciju.

Pogođen prekoračenjem troškova i kašnjenjima u isporuci, reformi američkog procesa nabavke naoružanja i municije često se pominje, ali izazovi u tome su "duboko urezani u sistem", kaže Kukova.

Pentagon obično stavlja prioritet na velike i skupe projekte, poput nabavke brodova, aviona i vozila, "ostavljajući nedovoljno novca za municiju", piše u izveštaju CNAS-a.

Taj izveštaj otkriva i da su trenutne zalihe američkog naoružanja "nedovoljne za sprovođenje čak i početnog udara, a kamoli za slučaj dugog rata protiv Kine", dodajući: "Kako bi se Kina odvratila i - ukoliko odvraćanje propadne - porazila Kina, Pentagonu trebaju značajne zalihe municije, raketa i drugih projektila."

Kupovina municije je zato od ključnog značaja, navodi FT. "Ne možemo da jurimo samo svetlucave stvari", rekao je nekadašnji američki sekretar za mornaricu Ričard Spenser.

Problem sa kupovinom municije predstavlja činjenica da se ona, za razliku od skupljeg naoružanja, kupuje kroz jednogodišnje ugovore, što proizvođačima daje malo razloga za dugoročno povećanje proizvodnje.

Pentagon je, ipak, nedavno započeo pregovore o višegodišnjim ugovorima o nabavci pojedinih vrsta navođenih raketa, prenosi FT.

Još jedan problem za američku vojnu industriju predstavlja i nedostatak radne snage. Maks Bergman, direktor programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u CSIS-u, odbacio je mogućnost da bi evropski proizvođači mogli da popune te rupe.

Sa 27 država, EU ima "veoma podeljenu vojno-industrijsku bazu, u kojoj su velike evropske zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije uglavnom fokusirane na proizvodnju oružja za sopstvene potrebe".

image