Kao rezultat prošlonedeljnog samita NATO-a u Vilnjusu, vojni blok predvođen SAD obećao je Ukrajini nove tranše finansijske i vojne pomoći. I to uprkos činjenici da je do početka leta Kijev već dobio ukupno 165 milijardi evra (185,6 milijardi dolara) od zapadnih zemalja. U međuvremenu, kako se potrošnja povećava, čini se da broj građana SAD i EU koji su spremni da žrtvuju sopstveni komfor zarad Kijeva stalno opada.
Jedan od razloga za to je korupcija u Ukrajini, koja je - uprkos nekim uzvišenim obećanjima - sada jednako loša kao što je bila pre puča na Majdanu 2014. koji je podržavao Zapad. Ako ne i gora.
Moralna kompenzacija
Samit NATO-a, uprkos nadama Ukrajine, nije Kijevu doneo dugo očekivani vremenski okvir za članstvo. Umesto toga, zapadni lideri najavili su nove pakete vojne pomoći.
Francuski predsednik Emanuel Makron obećao je "znatan broj" raketa SKALP koje mogu da pogode ciljeve na udaljenosti od 250 kilometara. Portal "Frans24" navodi da svaka košta 850.000 evra.
Berlin je najavio paket od 700 miliona evra. Nemačka planira da Ukrajini isporuči lansere za raketni odbrambeni sistem "patriot", borbena vozila pešadije tipa "marder", bespilotne letelice, tenkove "leopard 1 A5" i artiljerijske granate. Međutim, za Berlin ovo nije ni blizu rekordne vrednosti poklona. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je 21. maja objavilo transfer vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 2,7 milijardi evra.
Novi paket pomoći iz SAD, vredan 800 miliona dolara, uključuje kasetnu municiju – koja je zabranjena u 120 zemalja.
Ovo je 42. isporuka pomoći koju je Ukrajina dobila od SAD u poslednjih godinu i po dana. Od početka ruske operacije, Kongres je odobrio vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini u iznosu od preko 70 milijardi dolara - i to samo računajući direktne troškove.
Institut Kal, koji prati obim pomoći dodeljene Ukrajini, saopštio je da je ukupna direktna subvencija SAD i njihovih saveznika u periodu od 24. februara 2022. do 31. maja 2023. premašila 165 milijardi evra.
Skupa pomoć
Sve veća pomoć Ukrajini izaziva pitanja na Zapadu. Dvopartijski konsenzus u SAD potrajao je od marta do novembra 2022. Nakon toga, oko trećina republikanaca preispitala je svoje stavove i odlučila da nije prikladno ekonomski podržavati Kijev i nastaviti sa slanjem oružja.
Podaci instituta "Brojgel" pokazuju da je od oktobra 2022. do aprila 2023. podrška Ukrajini među građanima SAD još više opala. Samo 60 odsto demokratski orijentisanih Amerikanaca i 34 odsto republikanaca spremno je da toleriše inflaciju zarad pružanja dalje pomoći Kijevu. Prošle jeseni ove brojke su bile 74, odnosno 44 odsto.
Analitičari očekuju da će obim američke pomoći Ukrajini početi da opada tokom predstojeće izborne sezone, pošto će predsednik Džozef Bajden morati da se bori za svaki glas.
Posle izbora 2024. situacija za Kijev mogla bi da postane još gora. U nedostatku napretka na terenu, javne ličnosti u SAD mogle bi da počnu da pozivaju na mirno rešenje sukoba, čak i pod nepovoljnim uslovima za Ukrajinu. Na predstojećim izborima, ovo bi moglo biti od koristi kandidatima koji su manje skloni da podržavaju Kijev "dokle god bude potrebno".
Sumnje Evropljana
U EU je situacija još komplikovanija. Donedavno je usvajanje svakog novog paketa pomoći bilo praćeno dugim pregovorima i tvrdoglavim otporom pojedinih članica EU. U skorije vreme situacija se zaoštrila kada je poljski premijer Mateuš Moravjecki pozvao EU da pruži maksimalnu moguću pomoć Ukrajini i okrivio rukovodstva Nemačke i Francuske da ne žele da pomognu.
Kao i u SAD, u EU se smanjuje broj ljudi koji su spremni da žrtvuju svoju udobnost zarad Ukrajine.
Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, direktni ekonomski troškovi za zapadnu Evropu nastavljaju da rastu. Kao rezultat neviđeno visoke i produžene inflacije izazvane ratom, domaćinstva širom EU su se našla pod pritiskom i to bi moglo da ugrozi javnu podršku Ukrajini.
U Nemačkoj sankcije odobrava 62 odsto ispitanika, u poređenju sa prošlogodišnjih 80 odsto, a u Francuskoj 67 odsto umesto 72 odsto. Broj Nemaca koji podržavaju snabdevanje Ukrajinom oružjem je sada 52 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 66 procenata, a među Francuzima je taj broj 54 odsto u poređenju sa 65 posto.
Obećanja, ludom radovanja
Situaciju pogoršava "tradicionalni" problem Ukrajine - korupcija.
Nevladina organizacija, pro-NATO Nemački Maršalov fond (inače nepoželjna organizacija u Rusiji), objavio je izveštaj uoči konferencije o obnovi Ukrajine, koja je održana u junu. U izveštaju se navodi da je "suzbijanje korupcije u Ukrajini danas od strateškog značaja kao što je politika obuzdavanja komunizma bila u Hladnom ratu".
U izveštaju se takođe navodi da Ukrajina vodi "rat na dva fronta - protiv Rusije i protiv korupcije" i da teži uspostavljanju vladavine prava. Autori izveštaja navode da "ukrajinski oligarsi čekaju da prođe rat kako bi ponovo potvrdili svoj uticaj".
Slične reči izgovorio je visoki zvaničnik u kancelariji generalnog inspektora Ministarstva odbrane SAD u intervjuu za "Difens van".
"Oni se bore protiv Rusa i bore se protiv unutrašnje korupcije. A borba na jednom frontu znači povlačenje resursa sa drugog", rekao je neimenovani zvaničnik koji smatra da rizik od korupcije ne postoji samo u državnim granicama, već da može doći i do prevara prilikom sklapanja ugovora sa SAD ali i krađe oružja ili druge pomoći.
Mnogi američki biznisi veruju da se pomoć krade. Prema rečima američkog sekretara za trgovinu Đine Raimondo, privatne kompanije sumnjaju da će sredstva dodeljena Ukrajini za obnovu biti zaštićena od korupcije.
Interne igre
Pitanje korupcije je priznato i u Ukrajini. Proletos je bivši savetnik kabineta predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič na svom Jutjub kanalu rekao da njegov stari šef Vladimir Zelenski nije uspeo da se izbori sa korupcijom u Ukrajini.
"Ukrajini treba samo jedno... Da na vlast dođe neko ko neće da krade. Neko ko to neće učiniti sam i neće dozvoliti drugima da to učine. Nažalost, do sada nismo imali sreće", rekao je on. "Aktuelni predsednik nije uspeo da se izbori sa korupcijom, iako je sukob mogao da bude dobar razlog za primenu 'vanrednih mera' i rešavanje problema. Ali, kao što vidimo, to se, najblaže rečeno, nije dogodilo u punoj meri."
Arestovič nije usamljen u svom mišljenju. Američki istraživački novinar Simor Herš izjavio je da su ukrajinski predsednik Zelenski i njegovo okruženje nezakonito prisvojili najmanje 400 miliona dolara iz sredstava koja su Kijevu dodeljivali za kupovinu dizela.
"Ukrajinski predsednik i mnogi u njegovom okruženju su ukrali nebrojene milione američkih dolara namenjenih za plaćanje dizel goriva. Prema procenama analitičara Centralne obaveštajne agencije, proneverena sredstva su prošle godine iznosila najmanje 400 miliona dolara", napisao je on.
Herš je dodao da su se ukrajinska ministarstva bukvalno takmičila za mogućnost osnivanja lažnih kompanija za izvozne ugovore za oružje i municiju, što je šema koja je pružala "povlastice".
Štaviše, Herš kaže da je direktor CIA Vilijam Berns bio nezadovoljan Zelenskim zbog moguće krađe zapadne pomoći, jer je "uzeo veći deo prikupljenog novca".
Al Arabija je ranije citirala informacije iz "Dosijea Pandora" u kojima se navodi da su Zelenski i njegov tim učestvovali u korupcijskim šemama i pre nego što je izabran za predsednika.
"Prema ovim dokumentima, Zelenski je od 2012. bio korisnik nekoliko stranih firmi kojima je upravljao zajedno sa svojim starim prijateljima", preneo je kanal.
Beskorisne investicije
Problem i dalje postoji uprkos činjenici da su SAD dugi niz godina ulagale sredstva u borbu protiv korupcije u Ukrajini. Sredstva su dodeljena Generalnom tužilaštvu, lokalnim medijima i drugim organizacijama..
Uprkos tome, korupcija u Ukrajini ne posustaje. Ukrajinska antikorupcijska policija je pre izvesnog vremena uhapsila zamenika ministra za infrastrukturu zbog sumnje da je primio mito od 367.000 evra za kupovinu generatora po prenaduvanoj ceni. A nedavno je šef ukrajinskog Vrhovnog suda optužen za korupciju.
Zatim je usledila istraga ukrajinskih medija koja je pokazala da je ukrajinsko Ministarstvo odbrane zaključilo ugovore o snabdevanju vojnika na liniji fronta po ceni dva do tri puta većoj od uobičajene.
Potvrđena je i zabrinutost Pentagona da bi oružje koje se isporučuje Ukrajini moglo završiti na crnom tržištu.
"Na samom početku Poljska, Rumunija, druge zemlje na granici bile su preplavljene oružjem koje smo mi (SAD i saveznici) isporučivali Ukrajini. Drugim rečima, komandanti ne znam kog nivoa – često to nisu bili generali, već pukovnici i drugi, koji su dobijali pošiljke nekog oružja, lično bi ga preprodavali mračnom tržištu", rekao je Herš.
"Tamo je korupcija neverovatna. Uvek je bilo. I to se ne menja. To je sve o čemu sam pisao", dodao je Herš.