RT Balkan analiza: Dok u Briselu strepe, desnica očekuje pobedu na izborima u Španiji

Parlamentarni izbori u Španiji zakazani za nedelju, 23. jul, biće vreliji nego obično, i to ne samo zato što će temperature na izborni dan u pojedinim oblastima te zemlje dostići 40 stepeni.

Nakon pet godina na vlasti, premijer i lider španskih socijalista (PSOE) Pedro Sančez nalazi se u nezgodnoj situaciji: Većina istraživanja javnog mnjenja predviđa poraz njemu i njegovoj šarenolikoj vladajućoj koaliciji, koja uključuje radikalnu levicu ujedinjenu oko pokreta Sumar (nekadašnji Podemos) i katalonskih separatista.

Njima će na crtu izaći dve partije desnice – Narodna partija (PP) nekadašnjeg premijera Galicije Alberta Nunjeza Feiha, koja dolazi iz porodice partija umerene desnice, i populistički Voks Santijaga Abaskala. Posle pet godina u opoziciji, velikih turbulencija i dve promene rukovodstva, PP je uspela da u najvećoj meri povrati svoj stari sjaj i sada važi za najpopularniju partiju u Španiji.

Redovni parlamentarni izbori bili su zakazani za jesen, ali je Sančez odlučio da ih "pogura" nekoliko meseci unapred, nakon što je njegova partija ostvarila slab rezultat na regionalnim izborima krajem maja i izgubila vlast u nekoliko značajnih pokrajina. Odluka španskog premijera iznenadila je mnoge, dok su je analitičari pripisali njegovom hazarderskom karakteru i sklonosti riziku.

Da li će se Sančezu isplatiti rizik, ili će desnica predvođena Feihom i Abaskalom uspeti da dođe do 176 poslaničkih mesta, koliko je potrebno za većinu u Donjem domu španskog Parlamenta? Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije nema sumnji da će Narodna partija i Voks ostvariti dobar rezultat i da će imati dovoljno poslanika za formiranje nove vlade.

"Sva istraživanja pokazuju da će PP osvojiti najveći broj glasova, mnogo više od Socijalista, i kako vreme odmiče i kako se izbori približavaju, ta prednost se povećava. Ona se posebno povećala nakon debate dvojice lidera, Sančeza i Feiha, gde je ocena javnosti da je Feiho ubedljivo dobio debatu, od kada se prednost njegove partije povećava. Čak i mediji naklonjeni levičarskim opcijama govore da će PP i Voks imati većinu za samostalno formiranje vlade", kaže on za RT Balkan.

Pitanje koje je preokupiralo mnoge analitičare u Španiji i Evropi je da li bi, u slučaju da PP i Voks osvoje više od 175 poslaničkih mesta, bila formirana koaliciona vlada, ili bi Voks u Parlamentu podržao manjinsku vladu narodnjaka. Feiho je tokom kampanje slao pomalo konfuzne poruke, naglašavajući da cilja na apsolutnu većinu i da želi da vlada sam, distancirajući se od Voksa u određenoj meri.

Iako je on nedavno izjavio da "Voks nije dobar partner", lider PP-a ipak nije u potpunosti odbacio mogućnost saradnje sa Abaskalovom partijom. Kao političar koji dolazi sa umerenog krila Narodne partije, moguće je da on pokušava da u određenoj meri primiri glasače koji se plaše da je Voks isuviše "ekstreman" za vlast, ali i da demotiviše apstinente koji bi levicu podržali samo da bi sprečili dolazak Abaskala na vlast.

PP je, nakon regionalnih izbora održanih u maju, postigao sporazum o saradnji sa Voksom u nekoliko pokrajina, čime je srušen svojevrstan tabu o saradnji umerene i tvrđe desnice u Španiji. Upravo to bi moglo da se dogodi i na nivou Španije nakon nedeljnih izbora, kaže Rajko Petrović.

"Smatram da će oni imati tu većinu, kao i da će PP pristati da im Voks bude koalicioni partner. U prilog tome govori činjenica da su nakon regionalnih i lokalnih izbora, na kojima su do nogu potukli Socijaliste, PP i Voks već završile pregovore i formirale vlade po principu aktivnog učešća u regionalnim vladama, gde je Voks jasno izneo svoje stavove, a PP ih je prihvatio u određenoj meri. Voks će nakon ovih izbora dobiti nekoliko ministarstava, možda unutrašnjih poslova, odbrane, obrazovanja… Svaki drugi scenario bio bi opasan po Narodnu partiju, zato što desničarsko javno mnjenje očekuje koaliciju njih i Voksa", objašnjava naš sagovornik.

Prema podacima portala "Jurop elekts", koji sabira rezultate svih istraživanja javnog mnjenja, PP može da računa na podršku oko 34 odsto glasača, dok Socijalisti zaostaju za oko šest procentnih poena. Desničarski Voks i levičarska koalicija Sumar boriće se za treće mesto, pošto obe liste uživaju podršku oko 15 odsto glasača.

Španija ostaje protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova

Španija se tokom poslednjih 15 godina profilisala kao jedan od najprincipijelnijih zastupnika teritorijalnog integriteta država, a jedna je od retkih zemalja članica EU i NATO koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Čvrst stav Madrida prevashodno proizilazi iz činjenice da se i sama Španija suočava sa separatizmom u Kataloniji i Baskiji. Regionalne vlasti u Barseloni su krajem 2017. godine pokušale da proglase nezavisnost, doduše bez mnogo uspeha.

Stav Španije o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova već je preživeo dve promene vlasti, 2011. i 2018. godine, tako da nema razloga za strah da bi to ovog puta moglo da se promeni. Štaviše, Madrid bi mogao da zauzme još čvršći stav ukoliko PP i Voks dođu na vlast, smatra Rajko Petrović.

"Što se tiče naših prostora, bez obzira ko pobedi na ovim izborima stav Španije se neće menjati, a pogotovo ako PP i Voks dođu na vlast, zato što su te partije izrazito antiseparatističke i da su fokusirane na suzbijanje pokreta za nezavisnost u Kataloniji i Baskiji. Voks je, po mom mišljenju, partija koja želi da očuva hrišćanski karakter Evrope i Španije, što će dodatno ići na stranu Srbije u sporu oko Kosova i Metohije", kaže naš sagovornik.

Tome ide na ruku i činjenica da je vlada Pedra Sančeza nije promenila pristup svojih prethodnika i nastavila je da glasa protiv članstva tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama. To je bio slučaj i krajem aprila, kada je Španija bila jedna od samo sedam evropskih zemalja koje su se usprotivile pristupanju "Kosova" Savetu Evrope.

Petrović naglašava da Madrid ne priznaje jednostrane secesije, i da "sve dok Srbija ne bude priznala KiM, to neće učiniti ni Španija". "Ukoliko bi Srbija na bilo koji način prihvatila neku vrstu nezavisnosti, to će uraditi i Španija, ali ne verujem da će se to desiti. U Španiji ćemo i dalje imati najveću zemlju zapadne civilizacije koja će podržavati Srbiju u sporu oko KiM", zaključuje on.

Nova vlada u Španiji – još jedna karika koalicije desnice u Evropskoj uniji

Desnica u Evropi u usponu je već nekoliko godina, a situacija se dodatno ubrzala izbijanjem sukoba u Ukrajini i sa njim povezanom energetskom i ekonomskom krizom, kao i sve većim prilivom ilegalnih imigranata iz Afrike i Azije. Italija, Švedska i Finska su u poslednjih godinu dana dobile čvrsto desne vlade, dok su partije poput Alternative za Nemačku i francuskog Nacionalnog okupljana nikada nisu bile popularnije.

Španija bi mogla da postane sledeća država koju će zapljusnuti "talas desnice", što možda brine Berlin, Pariz i Brisel, ali nesumnjivo raduje Rim, Varšavu i Budimpeštu. Španija je za njih značajna ne samo zato što je u pitanju četvrta najmnogoljudnija članica Unije, već i zato što Madrid od pre nekoliko nedelja predsedava Savetom EU, pa samim tim ima mogućnost da predlaže teme o kojima će se diskutovati na sastancima tog tela.

Jačanje desnice u Španiji je "jako bitna tema, koja u velikoj meri opterećuje institucije EU", kaže Rajko Petrović.

"Od kako je pre nekoliko sedmica Španija preuzela predsedavanje savetom EU, njen premijer je rekao da je zadatak cele EU da se bori protiv 'radikalnog desničarskog populizma'. Sančez je to, naravno, rekao zato što sam ima tu vrstu problema. Ukoliko desnica dođe na vlast u Španiji, ona bi mogla da bude itekako važna karika u toj evropskoj desničarskoj priči, zato što lider Voksa Abaskal ima odlične odnose sa Viktorom Orbanom, Đorđom Meloni… Njihovi programi se, kada je reč o budućnosti EU, u potpunosti podudaraju, oni se zalažu za tradicionalne vrednosti, ograničavanje migracija i EU kao skup suverenih nacija", objašnjava naš sagovornik.

"Treba, ipak, naglasiti da je PP umerena politička opcija, ali mi se čini da će ona morati da napravi određene ustupke, pošto je Voks poprilično dosledan i zahtevaće ispunjenje nekih svojih obećanja. Pedro Sančez već propagira federalizaciju EU, prema tome očekujem da će pobedom desničara u Španiji i desnica u Evropi dodatno ojačati", zaključuje on.

Pobeda desnice na izborima u subotu, iako vrlo moguća, ipak nije zagarantovana, između ostalog i zbog neobičnog letnjeg termina u kom se održavaju. Naime, veliki broj Španaca otišao je na godišnje odmore, a temperature u pojedinim gradovima ovih dana dostižu i 40 stepeni celzijusa. To bi moglo da ošteti pre svega Narodnu partiju, čiji su glasači u proseku imućniji i stariji od pristalica Socijalista.

"Nikada nismo imali ovako u sred leta, kada je najmanje 10 miliona od 37 miliona španskih glasača na godišnjem odmoru. Nejasno je koliko će glasača biti na putu, koliko njih će se vratiti kako glasalo, koliko će ih glasati poštom", rekao je nedavno za "Politiko" profesor političkih nauka iz Madrida Pablo Simon.

Feiho je optužio Sančeza da je izbore namerno zakazao u drugoj polovini jula, kako bi smanjio izlaznost i smanjio šanse PP-a da osvoji najveći broj glasova. Ipak, oni ostaju favoriti za prvo mesto i najveći broj poslaničkih mesta, dok će rezultat Voksa najverovatnije biti ključ za njihov povratak na vlast nakon pet dugih godina u opoziciji.