Asanžovi saradnici uručili tužbu bivšem direktoru CIA zbog špijuniranja

Grupa novinara i advokata koji su posećivali osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža dok je boravio u ambasadi Ekvadora u Londonu, uručila je bivšem direktoru CIA Majku Pompeu tužbu u kojoj se navodi da ih je američka vlada špijunirala tokom tih poseta, saopštili su Asanžovi branioci.

U tužbi se ističe da je od njih pre posete Asanžu traženo da predaju elektronske uređaje privatnoj firmi za obezbenje "Anderkaver global", te da je kompanija kopije podataka sa uređaja predala Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) na čijem je čelu u to vreme bio Majk Pompeo.

Tužioci tvrde da takav vid nadzora predstavlja kršenje Četvrtog amandmana američkog ustava koji garantuje pravo na privatnost, a od CIA se zahteva da obriše sva dokumenta povezana sa tim optužbama.

Pre nešto više od godinu dana, "Jahu njuz" je došao do saznanja da je CIA planirala da kidnapuje Asanža, a da su pojedini zvaničnici u administraciji Donalda Trampa čak razmatrali i opcije kako da osnivača "Vikiliksa" ubiju.

Prema pisanju "Jahua", CIA je radila i na opsežnom špijuniranju saradnika "Vikiliksa", ali i na krađi njihovih elektronskih uređaja.

Džulijan Asanž je u ekvadorskoj ambasadi bio od 2012. do 2019. godine nakon što su američke vlasti raspisale poternicu za njim zbog objavljivanja baze podataka sa više od 10 miliona poverljivih dokumenata u kojima su, između ostalog, otkriveni američki ratni zločini počinjeni u Iraku i Avganistanu. 

Pošto mu je Ekvador ukinuo pravo na azil, Asanž je uhapšen i od tada se nalazi u ozloglašenom britanskom zatvoru "Belmarš".

I pored toga što su Amerikanci tvrdili da je Asanž, objavljivanjem ovih podataka, doveo u opasnost život velikog broja Amerikanaca i njihovih saradnika širom sveta, nikada nije dokazano da je bilo ko od njih stradao.

Iako američke vlasti navode da bi osnivač "Vikiliksa" imao pravično suđenje u toj zemlji, veliki broj organizacija za zaštitu ljudskih prava i medijskih sloboda protive se izručenju Asanža.

"Praktično niko odgovoran za navodne američke ratne zločine počinjene tokom ratova u Avganistanu i Iraku nije pozvan na odgovornost, a kamoli procesuiran, a ipak izdavač koji je razotkrio takve zločine možda će se suočiti sa doživotnom kaznom zatvora", naveli su ranije iz organizacije "Amnesti internešnel".

Britanski sud je ove godine odobrio izručenje Asanža Sjedinjenim Američkim Državama, ali su se njegovi advokati žalili na tu odluku.

Ukoliko, na kraju, bude dospeo u ruke američkih vlasti, osnivaču "Vikiliksa" preti zatvorska kazna od čak 175 godina.