Bazeni na otvorenom često su, kako se kaže, ogledalo društva. Međutim, ono što se može videti na nekima od njih je zastrašujuće.
Kako piše nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" na kupalištima možete videti adolescente i mladiće sa migracionim poreklom koji su nasilni, a devojčicama nije dozvoljeno da se kupaju.
Najozloglašeniji otvoreni bazen u ovom pogledu je dugo bio Kolumbiabad u Berlin-Nojkelnu.
Međutim, pre samo nekoliko godina kupalište na otvorenom opisano je kao divno mesto na kojem se može iskusiti funkcionalnost multikulturalne Nemačke.
Izvan takvih eufemizma, kupališta zapravo pokazuju šta ide po zlu u zemlji i koliko je sanjarenje o multikulturalnosti daleko od stvarnosti. To je tako očigledno u Nojkelnu i drugim okruzima, gde postoje društveni miljei koji se ne bave "mirnim suživotom".
Pojedini članovi tih okruga govore loše o državi, njenim pravilima i njenim građanima.
Teško je odbaciti njihove postupke kao normalno ponašanje adolescenata, pripisujući to hormonima, vrućini i alkoholu, iako sve to svakako igra ulogu leti.
Pogrešno je i kada se govori o brojnim otvorenim bazenima, gde je sve prilično mirno.
Mnogi ne žele da priznaju probleme jer se ne uklapaju u pogled na svet. Jer tada bi se konačno moralo priznati da je na nekim mestima integracija jednostavno propala.
Ali, nažalost, upravo se to neprihvatanje u vezi sa nasiljem i napadima na otvorenim bazenima dešavalo iznova i iznova.
Kolumbiabad i drugi otvoreni bazeni su već dobrih deset godina nosili negativne naslove: masovne tuče između porodičnih klanova sa migracionim poreklom, mafijaški napadi na čuvare i seksualno uznemiravanje žena.
Još 2019. Savezna asocijacija nemačkih šampiona u plivanju žalila se da su žene masovno uznemiravane od strane migranata, da postoji visok nivo nasilja i nedostatak svakog poštovanja.
Ovi problemi postoje posebno od 2015. godine. U međuvremenu, preovladava utisak da na otvoreni bazen smeju da idu samo mladići arapskog porekla. Posebno se postavlja jedno pitanje: da li smo zaista uspeli? Bar na nekim otvorenim bazenima zvuči kao suprotno i kao paralelno društvo.
Nojkolov službenik za integraciju, Guner Balci, takođe je pisao o Kolumbiabadu i da je to bio raj za dečake i devojčice kada su bili deca, ali sada mnogim devojčicama više nije dozvoljeno da plivaju tamo "jer im tradicija, verovanje ili arhaični osećaj stida to zabranjuju".
S jedne strane, posebno levičarski krugovi se bore za prava žena da se kupaju u toplesu, dok sa druge strane zatvaraju oči pred problemima miljea u kojem je devojkama zabranjeno da plivaju, piše list.
Čini se kao da san o multikulturalizmu i dalje nadmašuje ženska prava.
Od kada postoje problemi na kupalištima, uvek se postavljaju isti zahtevi. Da su potrebne brže kazne i više policije.
Međutim, takve mere ne rešavaju uzroke. Takav milje bi mogao nastati jer ljudi godinama prećutkuju stvari. Ali dokle god neko nastavi da se iznenađuje kada ponovo dođe do nereda na otvorenim bazenima, a onda se ozbiljno ne bori protiv zloupotreba, ne treba se čuditi ako sve više građana traži političku alternativu.
Ali ni to, po svemu sudeći, nije palo na pamet nekim političarima, koji bi radije da moralizuju i očajnički žele da ignorišu probleme, smatra list.