Svet

Bugari žele u Šengen, ali prvo moraju da preuzmu rusku luku i rafineriju nafte

Bugarska vladajuća koalicija želi da preuzme kontrolu nad "Lukoilovom" rafinerijom i specijalizovanom lukom za uvoz nafte
Bugari žele u Šengen, ali prvo moraju da preuzmu rusku luku i rafineriju nafteGetty © Hristo Rusev

Bugarska vladajuća koalicija je predložila ukidanje koncesije na crnomorsku luku u Burgasu, kroz koju "Lukoil" tankerima doprema naftu u nadi da bi to moglo da ubrza proces pristupanja te zemlje Šengenskom sporazumu.

Specijalizovana luka za uvoz nafte "Rosnets" u Burgasu nalazi se pod kontrolom ruskog "Lukoila" od 2011. godine, kada je vlada tadašnjeg premijera Bojka Borisova potpisala ugovor o koncesiji u trajanju od 35 godina. Pored toga, jedina naftna rafinerja u Bugarskoj "Neftočim Burgas" takođe se nalazi u vlasništvu "Lukoila".

Ipak, vladajuće partije u Bugarskoj - Nastavljamo sa promenama (PP), Demokratska Bugarska (DB) i GERB - najavile su da planiraju da raskinu taj sporazum, prenosi "Euraktiv".

Kolider partije Nastavljamo sa promenama Kiril Petkov rekao je da bi "sva ključna infrastruktura u Bugarskoj trebalo da bude pod državnom kontrolom, pogotovo ako je blizu granica".

"Naš strateški cilj je da postanemo članica Šengena, a ovo bi bio veliki korak u tom pravcu. Ovaj korak je takođe u skladu sa propisima EU u vezi sa sankcijama. Zato, mi jasno kažemo da je Šengen bugarski nacionalni cilj i da ni jedna ključna instalacija u Bugarskoj neće biti predata bez razloga", rekao je Petkov.

Predlog je podržao i nekadašnji premijer i lider GERB-a Bojko Borisov, kao i lider turske manjinske partije DPS Mustafa Karadanji, što znači da u Parlamentu postoji većina za njeno usvajanje, navodi "Euraktiv".

Bugarski predsednik Rumen Radev kritikovao je predlog vlade, tvrdeći da on zadovoljava samo "korporativne apetite". On je rekao da je u pitanju još jedna "zbrzana i loša ideja političkih lidera".

"Nadam se da su sproveli studiju rizika šta se nalazi iza te luke, zato što postoji velika logistička baza koja pripada 'Lukoilu'. Kako će ta luka funkcionisati bez nje, kako će se transportovati i prerađivati nafta i kako će to uticati na cene goriva?", upitao je predsednik.

Nakon što je Evropska unija uvela sankcije na rusku naftu krajem prošle godine, tehnička vlada koju je postavio Radev donela je odluku kojom se potvrđuje ugovor o koncesiji, koji traje do 2046. godine.

Ipak, bugarski parlament je u februaru doneo odluku kojom se od države zahteva da preuzme luku "Rosnets", ali nije definisao rok u kome to treba da bude sprovedeno.

Nakon raskida ugovora o koncesiji, "Lukoil" će nastaviti da posluje u luci, ali će plaćati naknade, dok će država ponovo preuzeti potpunu kontrolu nad ključnom pomorskom infrastrukturom.

Ovo bi omogućilo vladi da otvori luku za uvoz i druge robe, a ne samo one koju je naručila ruska kompanija.

Nekadašnji ministar transporta Hristo Aleksijev upozorio je da bi takva odluka bugarske vlade mogla da dovede do naftne krize u toj zemlji.

"To će imati negativne efekte na ekonomiju i inflaciju", rekao je on.  

image