Belgija, u kojoj se nalaze sedišta EU i NATO, odavno ima disfunkcionalan politički život, a sada napetosti između Flandrije na severu, koja govori holandski, i frankofone Valonije, koja se nalazi na jugu, prete raspadom zemlje, piše "Politiko".
Pre nego kasnije, Belgija bi mogla da prestane da postoji. Izbori bi trebalo da budu održani u junu 2024. godine a, prema anketi "Politika", desničarska partija Vlams belang (Flamanski interes), koja želi da pretvori Flandriju u potpuno nezavisnu državu, postala je najveća politička snaga u zemlji.
Tom van Griken, koji je postao predsednik ove stranke u svojoj 28. godini i koji je ključan za njen nedavni uspeh, čvrsto je rešen da ostvari svoje planove o nezavisnoj Flandriji.
"Verujemo da je Belgija prinudni brak", izjavio je Van Griken za "Politiko" i dodao: "Mi moramo doći do uredne podele."
"Ako neko želi razvod," dodao je, "razgovaraćemo o tome kao odrasli ljudi. Ali ako oni ne žele da sednu za sto sa nama, mi ćemo to uraditi jednostrano."
Migracija, najvažnija briga birača u Flandriji
Mnogi od 12,6 miliona stanovnika Belgije doživeli bi kraj zemlje kao iznenađenje. Borbe između flamanskog severa i valonskog juga, u kome se govori francuski, oslabile su se u poslednje vreme.
Flamanski građani su brojčano nadmašili Valonce i konačno imaju pravo na jezik i politički status koji su tražili.
Širom EU, krajnja desnica je poslednjih meseci u usponu. Proevropske stranke se suočavaju sa imigracijom, sporim rastom i visokom inflacijom, s druge strane, populističke stranke dobijaju sve veću podršku.
Prema nedavnim istraživanjima, u Flandriji se migracija smatra najprečom brigom birača. "Vlams belang se bavi temom migracije, što je veoma važno za mnoge flamanske glasače", rekao je Nikolas Buteka, vanredni profesor na Univerzitetu u Gentu i dodao: "To je glavni razlog njihovog uspeha".
Kako primećuje Bart De Vever, predsednik nacionalističke Nove flamanske alijanse (N-VA), isti trend se dešava širom Evrope: "Postoji talas ogromne nelagodnosti među građanima, koji se osećaju napuštenim od sopstvenih elita."
Prema svim anketama, njegova stranka N-VA sada je druga najveća stranka u Flandriji, posle Vlams belanga.
Problem je, kako tvrdi "Politiko", što glasači vide migracije kao najvažnije političko pitanje, a tek potom poreze i ekonomiju.
Scenariji raspada Belgije
Van Griken kaže da je svima poznato da je "flamanska nezavisnost prva tačka programa".
Van Grikenova strategija je da na izborima sledećeg juna njegova partija ostvari takav rezultat koji će joj omogućiti da izabere partnera sa kojim će formirati koalicionu vladu. Idealan izbor za njega bio bi N-VA. Potom bi flamanska vlada izdala deklaraciju o suverenitetu i primorala frankofone koalicione partnere da pregovaraju o kraju Belgije.
Međutim, unutar N-VA postoje žestoka neslaganja oko toga da li da formiraju vladu sa Vlams belangom. Takav potez bi prekršio decenijama staro obećanje belgijskog političkog establišmenta da neće ulaziti u koalicije sa krajnjom desnicom.
Međutim, ovakvi potezi bi u Belgiji stvorili novu političku nestabilnost, a to bi moglo samo da podstakne težnje ka nezavisnosti. Politički reporter Ivan De Vader, koji je napisao nekoliko knjiga o belgijskoj politici, strahuje da bi upravo to stvorilo začarani krug: "Na saveznom nivou rizikujemo potpunu blokadu političkih institucija. To je mnogo eksplozivnije za opstanak Belgije od ideje da Flandrija proglasi nezavisnost."
Van Griken na ovakve primedbe odgovara na sledeći način: "Belgija se ne raspada zato što postoji flamanska nacionalna partija. Flamanska nacionalna partija postoji zato što Belgija ne funkcioniše."