Ko je Itamar Ben-Gvir, čovek koji preti da posvađa SAD i Izrael?

Američke vlasti verovatno će bojkotovati izraelskog političara Itamara Ben-Gvira, za koga se očekuje da će preuzeti neku od vodećih pozicija u novoj vladi Benjamina Netanijahua, prenosi "Aksios".

Iako još nije zvanično potvrđeno, očekuje se da će administracija predsednika Bajdena odbiti da sarađuje sa ovim političarom, koga mnogi čak i u Izraelu smatraju za ekstremistu. Ovakva odluka američke administracije mogla bi da ima izuzetno negativne posledice po izraelsko-američke odnose, prenosi američki medij.

Desničarski blok, koji predvodi nekadašnji premijer i lider partije Likud Benjamin Netanijahu, osvojio je većinu na jučerašnjim izborima u Izraelu. Najveće iznenađenje izbora nesumnjivo je koalicija Religioznih cionista, koju predvode kontroverzni političari Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir.

Ko je Itamar Ben-Gvir?

Itamar Ben-Gvir, lider partije Ocma Jehudit (Jevrejska moć), poslednjih meseci postao je glavna zvezda izraelske politike. Koalicija Religioznih cionista, čiji je njegova partija član, napravila je odličan rezultat na najnovijim izborima u Izraelu i očekuje se da će biti treća po snazi politička sila u Knesetu.

Ben-Gvir, koji se sa šesnaest godina učlanio u zabranjenu ekstremističku organizaciju Kah, više puta je osuđivan za izazivanje rasne i religijske mržnje, zbog čega mu je, nakon zavšenih studija prava, godinama uskraćivana advokatska dozvola. Nakon što je konačno uspeo da je dobije, on je postao jedan od najpoznatijih branilaca izraelskih desničara u sudskim procesima u vezi sa govorom mržnje i propagiranjem nasilja.

Ben-Gvir je pažnju izraelske javnosti prvi put privukao sredinom devedesetih, kada je kao član Kaha pretio tadašnjem premijeru Jicaku Rabinu, potpisniku mirovnih protokola iz Osla, koji je ubijen u atentatu samo tri nedelje kasnije. On je do skoro u dnevnoj sobi držao fotografiju Baruha Goldštajna, najpoznatijeg izraelskog teroriste koji je 1994. godine ubio 29 Palestinaca ispred džamije u Herbonu.

Ben-Gvir, koji se protivi formiranju palestinske države i podržava aneksiju Zapadne obale, delimično je ublažio svoju retoriku i sada se zalaže "samo" za proterivanje Palestinaca koji "nisu lojalni" Državi Izrael. Tokom kampanje, on se zalagao za proširenje prava Izraelaca na samoodbranu, pa čak i upotrebu vatrenog oružja.

Do pre nekoliko godina ovakvi stavovi smatrani su previše radikalnim za izraelsku javnost, a na izborima održanim u martu 2020. godine njegova partija dobila je manje od 20.000 glasova. On je član Kneseta prvi put je postao početkom prošle godine, kada je njegova partija prešla cenzus u koaliciji sa daleko poznatijim Religioznim cionistima Bezalela Smotriča. Ipak, Ben-Gviru nije trebalo mnogo vremena da skrene pažnju na sebe i postane zaštitno lice ne samo te koalicije, već i celokupne izraelske desnice.

Politička kriza pogodovala desnici

Posmatrači u Izraelu najčešće naglašavaju dva razloga za uspon desnice u toj zemlji: porast međuetničkih sukoba između Izraelaca i Palestinaca i političku krizu koja trese Izrael već više od tri godine.

Izraelsko-palestinski sukob intenzivirao se u maju 2021. godine, kada je u dvonedeljnim sukobima između izraelskih bezbednosnih snaga i palestinskih boraca život izgubilo nekoliko stotina ljudi, uglavnom palestinskih civila. Za Izraelce taj drastičan skok u nasilju došao je kao iznenađenje. Nemiri dali su vetar u leđa desnici, a pogotovo Ben-Gviru, koji je profitirao na drastičnom padu popularnosti partije Jamina doskorašnjeg premijera Naftalija Beneta.

Benet, koji je dugo vremena važio za bliskog saveznika Benjamina Netanijahua, napravio je veliko iznenađenje kada je nakon izbora 2021. godine napustio desničarski blok i formirao koalicionu vladu sa partijama centra, levice i arapskom listom Ram. Mnogi glasači Jamine ovu Benetovu odluku smatrali su izdajom, a svoju podršku na jučerašnjim izborima dali su Smotričevim i Ben-Gvirovim Religioznim cionistima.

"Do Sporazuma u Oslu devedesetih godina, najveća pretnja po Izrael dolazila je spolja. Sada, pretnja radikalnih islamskih grupa pretežno je unutrašnja", objašnjava profesor političkih nauka na Univerzitetu u Haifi Asad Ganem za "Gardijan", komentarišući uspon desnice u Izraelu poslednjih godina.

"Za mnoge Jevreje, ovo je pitanje života i smrti. Oni moraju da otvore sve frontove: pošto je rešenje sa dve države (Izraela i Palestine) propalo, oni moraju držati Palestince pod kontrolom, a mnogi smatraju da se to može jedino uz pomoć snažne antipalestinske politike", dodao je on.

Drugi uzrok uspona popularnosti ove koalicije može se pronaći u političkoj krizi koja trese Izrael već pune tri godine. Ta zemlja prošla je kroz čak pet izborih ciklusa od 2019. godine do danas, a ni jedan od njih nije uspeo da izrodi stabilnu parlamentarnu većinu. Ben-Gvir je u tom periodu izgradio imidž političara koji ne dolazi iz redova izraelskog establišmenta, što se pokazalo kao posebno dobra taktika za privlačenje mlađih glasača.

"On je hrabar. On uvek kaže šta misli o Arapima, on je iskren", izjavio je dvadesetogodišnji Noa, a prenosi "Gardijan". "Do sada sam glasao za Netanjahua, ali sada ću glasati za Ben-Gvira", dodaje on.

Sklapa li Netanijahu ugovor sa đavolom?

Ben-Gvir i Smotrič nisu se libili da napadaju i samog Netanijahua, kome zameraju to što je nakon izbora 2021. godine pregovarao o koaliciji sa liderom arapske partije Ram Mansurom Abasom. To ih ipak neće sprečiti da započnu koalicione pregovore sa Likudom, od kojih očekuju značajne pozicije u novoj vladi. Ben-Gvir cilja na mesto ministra unutrašnjih poslova, dok njegov kolega Smotrič želi da postane ministar odbrane. Ukoliko do toga dođe, dva vodeća "ministarstva sile" naći će se u rukama političara koje mnogi u Izraelu smatraju "ekstremistima".

Netanijahu nije u poziciji da ih odbije. Bez poslanika Religioznih cionista, on neće imati većinu u Knesetu, a povratak na vlast je lideru Likuda u ovom trenutku glavni prioritet. On se već godinama bori sa optužbama za korupciju, koje želi da reši donošenjem novog zakona o amnestiji državnih funkcionera.

Ulazak Ben-Gvira u vladu mogao bi da pokvari odnose Izraela sa tradicionalnim saveznicima na Zapadu, pre svega sa SAD. Državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džek Saliven već su implicirali da neće sarađivati sa Ben-Gvirom tokom prošlonedeljnog sastanka sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom, preneo je "Aksios". Iako ova odluka još nije zvanična, ne može se isključiti zahlađenje odnosa ova dva tradicionalna saveznika.

Profesor Univerziteta u Tel Avivu Dan Ben-David upozorio je da ni ekonomske sankcije protiv Izraela nisu isključene, ukoliko nova vlada bude sprovodila neke od ideja koje zastupa Ben-Gvir.

"Kada imate jevrejske suprematiste na vodećim pozicijama u vladi, šta to govori o šansama Izraela da se odbrani od optužbi za aparthejd. Dovoljno je da pogledamo šta se dogodilo Južnoj Africi da bi dobili ideju sa kakvim sankcijama bismo mogli da se suočimo ukoliko ova vlada ispuni makar deo svojih obećanja", izjavio je on za "Džeruzalem post".

Iako ove ocene deluju ekstremno, nije isključeno da bi Izrael mogao da se nađe u međunarodnoj izolaciji u kakvoj nije bio decenijama. To bi nesumnjivo ostavilo negativne posledice na ekonomsku situaciju u Izraelu, koji se do sada izuzetno uspešno borio sa posledicama energetske krize: inflacija u zemlji i dalje je relativno niska, dok je ekonomski rast ostao snažan i pored rasta cena energenata.