Kako je mali arhipelag u severnom Atlantiku došao na udar kritika Zapada zbog - Rusije

Dok Evropa svim silama pokušava da sankcioniše i smanji saradnju sa Rusijom, mali arhipelag u severnom Atlantiku i dalje je otvoren za ruske brodove, čak i one koji su optuženi za špijunažu, piše "Volstrit džornal".

Zapadne zemlje sve su više zabrinute zbog situacije na Farskim Ostrvima, samoupravnom arhipelagu koji pripada Danskoj i koji sa Rusijom ima dugoročni sporazum o ribarenju.

Taj sporazum omogućava ruskim brodovima da pristanu u farskim lukama, čime zaobilaze zabranu koju im je nametnula Evropska unija. Takođe, on ruskim brodovima omogućava da ribare u vodama između Farskih Ostrva i Velike Britanije, zbog čega je britanska vlada pritisla Farane da ga raskinu - što oni još odbijaju da urade.

Morska prostranstva između Farskih Ostrva i Ujedinjenog Kraljevstva predstavljaju deo tzv. prolaza GIUK (Grenland - Island - Ujedinjeno Kraljevstvo), koji još od hladnoratovskog perioda ima izuzetan strateški značaj.

Pošto su okolne države postale zavisne od ofšor platformi za vađenje energenata i podvodnih kablova za internet, značaj tog dela severnog Atlantika nastavlja da raste.

"Energetska infrastruktura i podvodni kablovi su bili mete i biće mete u budućnosti. SAD i Evropa su tokom poslednjih godinu dana postaju sve svesniji toga", rekla je za "Volstrit džornal" direktorka Polarnog instituta pri Vilson centru u Vašingtonu Rebeka Pinkus.

Nakon kritika iz Velike Britanije, Farska Ostrva uvela nove restrikcije, tako da danas samo 31 ruski brod koji je specifično definisan u sporazumu može da pristane u njihovim lukama. Pre te odluke, svi ruski brodovi su imali tu mogućnost.

Farski minisar spoljnih poslova Hogni Hojdal je rekao da bi taj korak farske vlade trebalo da smanji broj ruskih brodova u njihovim lukama za oko 60 odsto.

Ipak, ruski brodovi koji su imenovani u sporazumu i dalje će moći da ribare u tzv. specijalnoj zoni koju Farska Ostrva dele sa Ujedinjenim Kraljevstvom, i u kojoj britanske vlasti, u skladu sa dogovorom iz 1999. godine, ne smeju da ih pretresaju.

Britanski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo Mark Spenser je svom farskom kolegi Denisu Holmu u januaru rekao da će "odluka o produženju uticati na bilateralne odnose", kao i da je "veoma zabrinut da bi ta situacija mogla da se ponovi tokom 2023. godine", preneo je "Volstrit džornal".

Portparol britanske vlade je potvrdio da će oni nastaviti da traže zabranu ruskih brodova u specijalnoj oblasti između Velike Britanije i Farskih Ostrva.

Taj maleni arhipelag u severnom Atlantiku, na kom živi 54.000 ljudi, oko 70.000 ovaca i pola miliona pafina, ima nadležnost nad svojom trgovinskom politikom i nije deo EU, iako su spoljna i bezbednosna politika u nadležnosti Danske.

Farsko-ruski sporazum, koji je prvi put potpisan još 1977. godine, omogućava farskim brodovima da hvataju bakalare u Barencovom moru severno od Rusije, dok ruski brodovi brodovi hvataju haringe i skuše u farskim vodama. Riba čini oko 90 odsto izvoza Farskih Ostrva.

Danski političari tvrde da taj sporazum čini Farane, a samim tim i Dance, "ranjivim na ruski uticaj" i stvara sukob unutar EU.

Farski ministar Hojdal je rekao da tamošnje vlasti nisu zabeležile nikakve "maligne aktivnosti" ruskih brodova u farskim vodama. On je naglasio da trgovina tih ostrva sa Rusijom ne krši sankcije EU, pošto one ne uključuju hranu.

"Od početka rata u Ukrajini, mi smo uveli iste sankcije kao i EU", rekao je Hojdal. "Ali mi poštujemo svoje sporazume".