Na pomolu nova globalna kriza hrane: Hoće li planeta ostati gladna?

Indija koja je najveći svetski izvoznik pirinča ove nedelje je zabranila neke isporuke te robe kako bi održala domaće cene pod kontrolom, Rusija izašla iz Sporazuma o žitu, a zabrinutost o sigurnosti hrane i njenih cena dodatno povećava i dolazak vremenskog fenomena El Ninjo.

Ekstremna vrućina koja je zahvatila ogromne delove Azije, Evrope i Severne Amerike samo je, kako ocenjuje "Blumberg", najnoviji izazov u ​​teškoj godini za poljoprivrednike koji su već morali da se bore sa ekstremnim vremenskim prilikama, uključujući produžene suše, jake kiše i poplave.

U južnoj Evropi je toliko vruće da krave daju manje mleka, paradajz propada, a očekuje se i manja žetva žitarica posle suše.

Konačni obim štete zavisiće od toga koliko dugo traju nepovoljni uslovi, ali već postoje jasni znaci uništenja voća i povrća u južnoj Evropi, koje snabdeva veliki deo kontinenta.

Šteta u poljoprivredi uzrokovana vremenskim prilikama širom Italije premašiće prošlogodišnje gubitke od 6 milijardi evra, predviđa grupa poljoprivrednika "Koldireti", dok farmerski lobiji prognoziraju da će proizvodnja žitarica u Italiji, Španiji i Portugalu biti čak 60 odsto manja nego prošle godine, što će doprineti verovatno najgoroj žetvi žitarica u EU u poslednjih 15 godina.

Visoke temperature su ubrzale sazrevanje ili izazvale toplotna oštećena na svemu - od grožđa do dinje, kajsija i patlidžana. Pogođena je i aktivnost pčela i oprašivanje, a smanjena proizvodnja pšenice.

"Ovo nije samo obično toplo leto. Kažu da bi biljke trebalo da se prilagode klimatskim promenama, ali govorimo o kulturama koje su evoluirale sporo tokom hiljada godina, i sada ne mogu da se prilagode klimi koja se menja tako brzo i tako dramatično", kaže za "Blumberg" Lorenco Bacana.

Neizvesnosti se gomilaju, pa je tako cena pšenice varirala tokom cele nedelje kao odgovor na vesti iz Crnog mora.

Porasla je kad je Rusija napustila sporazum, pa zatim pala, da bi opet skočila kada je Rusija zapretila brodovima koji plove u ukrajinske luke.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da raskid Sporazuma o žitu preti da pogorša globalnu nesigurnost hrane i izazove skok cena, posebno u siromašnijim zemljama.

"Prekid inicijative utiče na snabdevanje hranom zemalja koje se u velikoj meri oslanjaju na pošiljke iz Ukrajine, posebno u severnoj Africi, na Bliskom istoku i u južnoj Aziji", rekao je portparol MMF-a.

"To pogoršava izglede za sigurnost hrane i rizikuje povećanje globalne inflacije hrane, posebno za zemlje sa niskim prihodima", dodao je portparol a preneo Rojters.

Još više zabrinutosti izazvala je Indija zabranom izvoza belog pirinča, koja se može proširiti i na druge vrste.

U drugim delovima Azije, Tajland traži od farmera da ove godine ograniče sadnju pirinča na samo jedan usev zbog rizika od suše. U Kini će visoke temperature verovatno izazvati rano sazrevanje useva, što će uticati na prinose.

Predsednik Si Đinping pozvao je u četvrtak na veće napore da se obezbedi bezbednost žitarica, javila je državna televizija.

Delovi SAD doživljavaju slične stresove.

Dok su se nivoi padavina poboljšali nakon vrućih i sušnih uslova ranije ove godine, očekuje se da će se vreme ponovo promeniti na Srednjem zapadu sledeće nedelje i početkom avgusta, baš kada usevi kukuruza i soje prolaze kroz kritične faze razvoja.

Ministarstvo poljoprivrede predviđa da će proizvodnja durum pšenice pasti za 16 odsto ove godine, dok će ostale jare sorte biti manje za 1 odsto.

I ne samo to, već je su i problemi sa transportom dobar rzalog za zabrinutost oko toga hoće li planeta biti sita.

Nivoi vode na rekama Misisipi i Ohajo opadaju drugu godinu zaredom, što povećava izglede za probleme sa transportom na ključnim teretnim rutama.

"Bila bih iznenađena ako globalne cene hrane ne počnu ponovo da rastu nakon više od godinu dana pada. Doživljavamo višestruke pretnje po poljoprivredna tržišta", kaže Kejtlin Velš, stručnjak za hranu u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.