Velika je cena malih teritorijalnih dobitaka koje ostvaruje ukrajinska vojska suočena sa nizom novih i trajnih izazova tokom svoje kontraofanzive, konstatuje "Njujork tajms" čiji su reporteri obilazili front i tokom dva prethodna meseca intervjuisali vojnike Kijeva u oblastima Donjecka i Harkova.
"Ukrajina je napravila marginalni napredak u svojoj sposobnosti da direktno koordinira između trupa najbližih ruskim snagama na takozvanoj nultoj liniji i onih koje jurišaju napred", primećuje se u analizi "Njujork tajmsa".
Ukrajinska pešadija se sve više fokusira na napade u rovovima, ali su njeni redovi često popunjeni slabije obučenim i starijim trupama, dok ruske snage i ako se povuku, sve su veštije u gađanju svojih bivših položaja, pa Ukrajinci na njima i ne mogu dugo da ostanu.
"Koristi se mešavina municije koja se šalje iz različitih zemalja, što primorava ukrajinske artiljerijske jedinice da troše više projektila kako bi pogodili mete, pošto preciznost varira između različitih granata. Uz to, neke od starijih granata i raketa koje su poslate iz inostranstva oštećuju opremu, a ranjavaju vojnike", svedoči jedan od komandanata ukrajinske vojske za ovaj medij.
Za razliku od Sjedinjenih Država i drugih zemalja NATO-a koje koriste složenu vojnu komunikacionu opremu za nadgledanje bojnog polja, ukrajinske trupe oslanjaju se na manje sofisticirane, ali za korišćenje lakše programe kao što su aplikacije za razmenu poruka na pametnim telefonima, privatne internet sobe za ćaskanje i male bespilotne letelice kineske proizvodnje.
"Loša strana ovog sistema je što je skoro u potpunosti vezan za Starlink satelitski internet. To znači da kada ukrajinske jedinice napadaju bez vaj-faj rutera, potrebno im je više vremena da prenesu važne informacije jer da bi pozvale podršku, moraju da dođu do nekoga ko ima internet vezu", piše "Njujork tajms".
Napad na rovove postao je jedan od najopasnijih i najneophodnijih zadataka za ukrajinske trupe koje pokušavaju da povrate teritoriju. Obuka za specijalizovanije veštine, kao što su snajperisti, sada je manje važna od obuke za napade na rovove.
Ali u nekim delovima fronta, ukrajinske snage imaju problem da redove popune kalibrom vojnika sposobnih da izvedu uspešne napade.
"Kako možete očekivati da će 40-godišnjak biti dobar pešadijski vojnik ili mitraljezac", upitao je ukrajinski komandant po čijem mišljenju mladost ne samo da znači bolju fizičku snagu, već je i manje verovatno da će mlađi vojnici dovoditi u pitanje naređenja.
Jedna od karakteristika letnjih borbi u istočnoj Ukrajini je lišće. Pokrivanje tenka ili artiljerijskog komada kamuflažom Ukrajinci nazivaju "maskiranje", a rutina je ključna da bi se izbeglo otkrivanje od dronova i artiljerijske vatre koja će sigurno uslediti.
Polja i drvoredi oko Bahmuta polja i drvoredi poznati su među ukrajinskim trupama kao "zelena zona".
Izvan grada Kremine, koji drže Rusi, ruske snage često granatiraju drveće zapaljivom municijom da bi progorele kroz lišće, rekli su vojnici 100. brigade teritorijalne odbrane.
Na toj liniji fronta, ukrajinske trupe često idu toliko daleko da zakopavaju svoje smeće da bi ostale sakrivene od dronova, navodi "Njujork tajms".
Otprilike 40 milja dalje, vojnici pokušavaju da shvate kako da se nose sa "lansetima". Ometati ih je nemoguće, barem za sada.
"Teško ih je oboriti jer više deluju kao vođene bombe nego bespilotne letelice. Umesto toga, ukrajinski radar za elektronsko ratovanje, poznat kao NOTA, pokušava da ometa obližnji ruski dron koji verovatno šalje koordinate 'lansetu'. Ali to je teška nauka", navodi "Njujork tajms" šta je sve saznao od Ukrajinaca na frontu.
Ruske snage, kako se dodaje, mogu da otkriju signale mobilnih telefona, ometaju GPS i radio frekvencije i često ciljaju "Starlink vaj-faj" rutere. A ta sposobnost Rusa da menja frekvenciju svojih dronova, umnogome otežava Ukrajincima da letelice otkriju.