U nedavno deklasifikovanom pismu koje je bivši predsednik Amerike Ričard Nikson uputio tadašnjem lideru SAD Bilu Klintonu 21. marta 1994, mesec dana pre svoje smrti, predviđa se prekid odnosa Moskve i Kijeva, kao i to da će u Rusiji vlast preuzeti neki nacionalista.
Naime, Predsednička biblioteka "Bil Klinton" omogućila je uvid u pismo u kome je Nikson na čak sedam strana izneo procenu političke situacije u Rusiji, na čijem čelu je tada bio Boris Jeljcin, preneo je "Večernji list".
Nikson je pismo sročio pošto se vratio s dvodnevnog putovanja u Rusiju i Ukrajinu, a Klintonu je poručio da je tek stvorena demokratija u opasnosti i da su Jeljcinovi dani kao vođe Rusije odbrojani.
"Njegovi napadi teškog pijanstva su duži, a depresivna razdoblja češća. Najproblematičnije je to što on, u antiameričkoj atmosferi kakva je u Dumi i u zemlji, više ne može da ispunjava svoje obaveze prema vama i drugim zapadnim čelnicima", opisao je Nikson stanje tadašnjeg ruskog predsednika.
Situaciju u Ukrajini ocenio je kao "vrlo eksplozivnu" i naveo da će "ako se dopusti da ona izmakne kontroli, Bosna izgledati kao baštenska zabava", misleći na rat koji je tada bio u punom jeku.
Takođe, savetovao je Klintona da ojača američko diplomatsko predstavništvo u Kijevu budući da su mu se američki biznismeni žalili da ambasada SAD u ukrajinskoj prestonici nema dovoljno osoblja i da nije adekvatno vođena.
Nikson je sugerisao tadašnjem predsedniku da ostvari odnose s Jeljcinovim potencijalnim naslednicima.
"(Bivši američki predsednik Džordž) Buš je pogrešio što se predugo držao (sovjetskog lidera Mihaila) Gorbačova zbog svog bliskog ličnog odnosa s njim. Morate da izbegnete tu grešku u svom vrlo dobrom ličnom odnosu s Jeljcinom", poručio je.
Ipak, nije bio siguran ko će preuzeti vlast u Rusiji, ali je predvideo da bi "verodostojnog kandidata za predsednika" mogla da iznedri nacionalistička i populistička plima u Rusiji.
"Još uvek nema nikoga ko je u Jeljcinovoj klasi kao potencijalni vođa Rusije", napisao je Nikson više od pet godina pre dolaska na vlast Vladimira Putina.
Iako ga mnogi pamte po aferi "Votergejt", upravo on je u vreme Hladnog rata bio pokretač poboljšanja odnosa sa Sovjetskim Savezom – bio je prvi američki predsednik koji je posetio Moskvu – 1972. sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevim potpisao je sporazum o ograničavanju nuklearnog strateškog naoružanja.