Kako je propala ukrajinska kampanja za članstvo u NATO

Ukrajinska kampanja lobiranja u NATO-u nije postigla željene rezultate na ovomesečnom samitu alijanse u Vilnjusu, zbog, kako navode izvori "Njuzvika" u ukrajinskoj vladi, nemačkog pritiska na Belu kuću.

Zahtev Ukrajine za konkretan vremenski okvir za pozivnicu u NATO ili konačno pristupanje Amerikanci i Nemci su ignorisali, što je navelo Vladimira Zelenskog da oceni pregovore kao "apsurdne".

Iako je samit u Vilnjusu ocenjen kao pozitivan korak NATO ka odvraćanju Rusije, nejasno saopštenje na kraju skupa i njegova sličnost sa deklaracijom iz Bukurešta iz 2008. kojom su Francuska i Nemačka blokirale ulazak Ukrajine u NATO - ostavile su dugotrajnu zabrinutost da Kijev nije tako blizu članstvu u Alijansi kao što se nadao, piše "Njuzvik".

Drama oko deklaracije

Pažljive formulacije saopštenja NATO-a sročene su nedeljama i mesecima pre samih sastanaka. I pre Vilnjusa američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc jasno su stavili do znanja da neće rizikovati direktan sukob NATO-a sa Rusijom pozivajući Ukrajinu u Alijansu usred sukoba.

Javna frustracija Zelenskog tokom samita u Vilnjusu nagovestila je da su u poslednjem trenutku napravljene neke izmene i to bez znanja Ukrajine.

"Ukrajinci su tražili stav da pomoć koja se pruža i koja će biti pružena Ukrajini nije zamena za članstvo", rekao je izvor blizak administraciji Zelenskog.

Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron složili su se sa predlogom, dodali su, što je naizgled bila velika pobeda za Kijev s obzirom na duhove Bukurešta.

Ali Bela kuća i Savet za nacionalnu bezbednost nisu, rekao je izvor. "Stalno su govorili da je to za njih crvena linija. To je samo učinilo Ukrajince veoma sumnjičavim. Kasnije smo saznali da su Nemci zaista gurali da se ne pristane na ovaj jezik. Iako su govorili Ukrajincima da im to odgovara", dodao je izvor.

Portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova rekao je da vlada "ne komentariše poverljive razmene i pregovore", ali da tekst deklaracije iz Vilnjusa "odražava konsenzus Alijanse".

U konačnom saopštenju stoji da je "budućnost Ukrajine u NATO. Ponovo potvrđujemo obavezu koju smo dali na samitu u Bukureštu 2008. da će Ukrajina postati članica NATO-a, a danas priznajemo da je put Ukrajine ka punoj evroatlantskoj integraciji prevazišao potrebu za Akcionim planom za članstvo".

Saveznici su se, dodaje se u dokumentu, obavezali da će podržati Kijev u potrebnim bezbednosnim i demokratskim reformama "na njegovom putu ka budućem članstvu. Bićemo u poziciji da uputimo poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi".

Drama u Vilnjusu pogoršala je dugogodišnje ukrajinske strahove da će ih Zapad "prodati" zarad mira sa Rusijom.

"Ova vrsta zbrkanih poruka, nedostatak posvećenosti iz ukrajinske perspektive, učinjenim ili izgovorenim stvarima, pokrenuo je pitanje da li neko možda sklapa neku vrstu posla sa Rusima", objasnio je izvor upućen u razgovore.

Neizbežni Putin

Olga Stefanišina, zamenica ukrajinskog premijera za evropske i evroatlantske integracije, rekla je za "Njuzvik" da je problem za Kijev u tome "što je jedan od saveznika u suštini imao Putina za stolom" i što je stvarao nove i nejasne uslove za pridruživanje Ukrajine. Ona je odbila da kaže o kojom zemlji je reč, ali je naglasila da Ukrajina nije frustrirana ponašanjem SAD ili Francuske - koje im šalju oružje i municiju.

"Poznajući ovu zemlju i poznajući kontekst prethodnih godina, imali smo jasnu pretpostavku da se ti uslovi neće odnositi na reforme. Ti uslovi će biti da izvršimo pritisak na Ukrajinu po pitanjima koja se odnose na okončanje rata, mirovne pregovore i tako dalje", rekla je ona.

Ukrajinci pomalo zaziru od Berlina jer smatraju da se "Nemačka plaši Rusije", kako je za "Njuzvik" rekao Oleksandr Merežko, član ukrajinskog parlamenta i predsednik odbora za spoljne poslove tog tela.

Sa druge strane SAD su najveći saveznik Ukrajine, ali je Bajdenova administracija bliski saradnik Nemačke. Popravljanje štete koju je vezama Vašingtona i Berlina naneo njegov prethodnik, predsednik Donald Tramp, bio je glavni spoljnopolitički cilj za Bajdenovu administraciju. Neki u Kijevu su sada zabrinuti da će Bela kuća dati prednost Nemcima u odnosu na njih.

Drugi su, međutim, videli američko-nemačku nevoljnost kao zajednički stav. Oleksij Gončarenko, član ukrajinskog parlamenta koji je prisustvovao samitu u Vilnjusu, rekao je da su predstavnici dve zemlje bili usaglašeni i imali su zajednički stav. "Lično, koliko ja znam, ne verujem da je Nemačka bila ta koja je pritiskala Sjedinjene Države. Upravo suprotno. Ako bi Sjedinjene Države rekle da, i Nemačka će reći da; to je bila opšta ocena situacije."

Ukrajinska 'crvena linija'

Samit NATO okončan je bilateralnim sastankom Zelenskog i Bajdena. Topla razmena između dva lidera, rekao je za "Njuzvik" izvor blizak kancelariji Zelenskog, donekle je smirila Ukrajince.

"Ono što je na kraju kompenzovalo sve ovo bilo je ono što je rekao predsednik Bajden i ono što je generalni sekretar Stoltenberg rekao na samitu", rekao je izvor, dodajući da se posvećenost dvojice lidera članstvu Ukrajine u NATO i otvorenoj podršci Zapada Kijevu smatra iskrenom.

Stefanišina je izvestila o tri primarne poruke posle niza sastanaka Zelenskog sa zvaničnicima NATO. Prvo, da neće biti "pritiska na Ukrajinu da okonča rat", kao i da će primirje biti sklopljeno "samo pod ukrajinskim uslovima. I ništa u vezi sa integracijom u NATO se neće koristiti tom pogledu".

"Drugo, vrlo jasna i precizna poruka da će Ukrajina postati članica NATO-a, a treća se tiče bezbednosnih garancija", objasnila je ona.

Svesni da neće dobiti pozivnicu dok su u sukobu, ukrajinski zvaničnici sada su pojačali pritiske na Zapad da im pošalju još vojne pomoći.

Zvaničnici u Kijevu i njihovi sunarodnici su netolerantni prema kolebljivosti Zapada. Nekoliko razmena u Viljnusu pokazalo je uzavrele tenzije između Ukrajine i njenih najvažnijih pristalica NATO-a, iako su sve strane slavile čvrstinu pozicije NATO-a i Evropske unije, piše "Njuzvik".

Svaki nagoveštaj isključenja iz dva bloka će naići na žestoku reakciju Ukrajine, rekla je Stefanišina. "Svaki, pa i blagi osećaj da bi moglo doći do manipulacije oko nečega što podržava 90 odsto ukrajinskog naroda, za nas je crvena linija".