Namera Evrope da izgradi domaću industriju baterija za električna vozila naišla je na prepreke jer investitori izbegavaju da daju startap kompanijama dovoljno sredstava da "stanu na crtu" azijskim kompanijama koje dominiraju tržištem.
Sa izuzetkom švedskog "Nortvolta", neki startapi koji su se nadali da će izgraditi takozvane gigafabrike kako bi se takmičili sa azijskim gigantima, sada idu na manje fabrike, sa ciljem da privuku više investicija.
Britanska kompanija "Britišvolt" je samo jedan od startapa sa velikim ambicijama koji je upao u nevolje, piše Rojters. Potrebno im je 4,4 milijarde dolara za izgradnju gigafabrike u severnoj Engleskoj, ali im planovi vise o koncu dok se bore da privuku dovoljno investicija.
Za razliku od "Nortvolta", koji je formirao zajedničko preduzeće sa nemačkim proizvođačem automobila "Folksvagenom" 2019. godine i sklopio dugoročni ugovor o snabdevanju sa Be-Em-Veom 2020. godine, "Britišvolt" još nema potpisan ugovor ni sa jednim velikim kupcem, niti su testirali svoju tehnologiju za komercijalnu upotrebu.
"Niko vam neće dati porudžbinu na osnovu prezentacije", rekao je Dejvid Roberts, koji je investirao u nekoliko britanskih firmi koje prave automobile sa nultom emisijom.
"Treba vam šest godina pre nego što ostvarite pravu prodaju, pa odakle vam, dođavola, 5 milijardi dolara plus operativni troškovi bez narudžbine?", naglasio je Roberts.
Francuski startap za baterije "Verkor" saopštio je ranije ove sedmice da je prikupio 249 miliona dolara za finansiranje megafabrike.
Izvršni direktor Benoa Lemaignan opisao je to kao "sitan korak", pre nego što kompanija krene u prikupljanje sredstava za gigafabriku vrednu 1,6 milijardi evra koja bi trebalo da bude otvorena 2025. godine i koja će snabdevati francuskog proizvođača automobila "Reno".
Evropska unija, koja je pokrenula Evropsku alijansu za baterije 2017. godine kako bi podstakla domaću industriju, želi da kompanije u regionu do 2030. obezbede 90 odsto baterija potrebnih za energetsku tranziciju na kontinentu.
Kada su u pitanju baterije za električna vozila (EV), agencija za izveštavanje o cenama "Benčmark minerals" (BMI) procenjuje da bi Evropa trebalo da ima proizvodni kapacitet od 1.200 gigavat sati do 2031. ako se trenutni planovi ostvare, nadmašujući očekivanu potražnju od 875 gigavat sati.
Ali od tih 1.200 gigavat sati, 44 odsto će obezbediti azijske kompanije sa fabrikama u Evropi, domaće firme 43 odsto, a kompanija Ilona Maska "Tesla" proizvešće 13 procenata potrebnih sati.
Kaspar Rouls, direktor podataka BMI, smatra da upozorava da neka postrojenja koja planiraju evropske kompanije "nikada neće biti realizovana". Istovremeno, veća je verovatnoća da će kineske, južnokorejske i japanske firme koje dominiraju tržištem to učiniti jer već imaju ugovore sa svetskim proizvođačima automobila i iskustvo u izgradnji gigafabrika širom sveta.
"Ogromna većina evropskih kapaciteta biće azijska", rekao je Rouls.
Evropski proizvođači automobila Be-Em-Ve, "Mercedes benc", Stelanti" i "Folksvagen" potpisali su ugovore o otkupu iz fabrika koje grade azijske kompanije kao što su kineski CATL i južnokorejski "El Dži Enerdži solušn".
Evropska alijansa za baterije (EBA) priznaje da će azijske firme, a posebno kineske kompanije, verovatno povećati svoj tržišni udeo u narednim godinama, uz pomoć svojih iskustava i ugovora o otkupu.