SAD ne žure s isporukom svojih raketa dugog dometa Ukrajini: Imate britanske i francuske

Bajdenova administracija za sada ostaje pri stavu da neće isporučiti rakete dugog dometa Ukrajini, a prema tvrdnjama neimenovanih zvaničnika, iako postoji pritisak i spolja, od Kijeva, kao i iznutra, od dela republikanaca i demokrata, nema promene odluke niti se o tome diskutovalo prethodnih meseci.

Pentagon smatra da postoje stvari koje su Kijevu nužnije od američke rakete dugog dometa ATACMS i zabrinut je da bi slanje dovoljnog broja ovog komada naoružanja Kijevu ozbiljno narušilo američku spremnost na moguće druge sukobe. Broj ATACMS-a u američkim skladištima je ograničen, i oni treba da budu zamenjeni sledećom generacijom raketa za precizne udare dugog dometa ("prism") za koje se očekuje da uđu u upotrebu u vojsci do kraja ove godine, kažu zvaničnici sa kojima je razgovarao "Vašington post".

"Lokid Martin" i dalje proizvodi 500 ATACMS-a godišnje, ali je celokupna proizvodnja namenjena prodaji u inostranstvu.

Ukrajinci su napomenuli da im je ATACMS, sa dometom većim od 300 kilometara, neophodan kako bi gađali komandna mesta i logistiku znatno iza ruskih borbenih linija, a ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je početkom jula u Pragu da je bez oružja dugog dometa teško ne samo voditi kontraofanzivu, već i odbranu.

ATACMS bi omogućio ukrajinskim oružanim snagama da dobace najdalje u teritoriju Krima sa svojih trenutnih borbenih položaja, uključujući i Kerčki most i rusku pomorsku bazu u Sevastopolju, piše američki medij.

Upitan na bezbednosnom forumu u Aspenu prošle nedelje šta je u vrhu ukrajinskih prioriteta, šef kabineta Zelenskog Andrej Jermak rekao je da je njegov odgovor na to pitanje jednostavan.

"Treba nam ATACMS i čekamo odluku o njima", naveo je ukrajinski zvaničnik.

Deo članova kongresa i američkih zvaničnika vrše pritisak na Bajdenovu administraciju da tu odluku odobri. Prošlog meseca, Komitet za oružane snage Predstavničkog doma uključio je sredstva za slanje ATACMS-a Ukrajini u svoj nacrt budžeta za odbranu, a Komitet za spoljne poslove Predstavničkog doma usvojio je rezoluciju kojom se pozivaju Sjedinjene Države da odmah obezbede rakete.

Od prošle godine, administracija navodi nekoliko razloga zbog kojih se suzdržava da takvu odluku donese. Prvobitno se radilo o zabrinutost da bi Ukrajina ovim raketama mogla da gađa rusku teritoriju i tako raspali sukob između SAD i Rusije. Moskva je stavila do znanja da bi i isporuka ovog oružja značila prelaženje crvene linije.

Ove brige sada su, izgleda, po strani, budući da je Bajdenova administracija izjavila da su zadovoljni sa javnim izjavama i pisanim obećanjima Ukrajinaca da neće gađati dublje u teritoriju Ruske federacije, a zvaničnici kažu da iako je bilo nekoliko kršenja takvih obećanja, Ukrajina uglavnom poštuje obećano.

Velika Britanija i Francuska nedavno su obezbedile Kijevu rakete čiji je domet oko 220 kilometara, gotovo tri puta više od onih koje je Ukrajina prethodno imala, ali ipak manje od mogućnosti američkog ATACMS-a.

Donedavni podsekretar Pentagona za politiku Kolin Kal izjavio je početkom ovog meseca da sa britanskim i francuskim projektilima, Ukrajinci sada imaju još manje potrebe za onim američkim.

"Problem sada nije njihova mogućnost da gađaju u dubinu teritorije. Oni tu mogućnost imaju i to rade. Problem nije hiljadu kilometara daleko, nego jedan kilometar ispred njih, u minskim poljima", rekao je Kal.  

I komandant Združenih snaga američke vojske general Mark Majli govorio je nedavno o minskim poljima, teškoj borbi i ukrajinskoj ofanzivi koja sporo napreduje.  

"Različita ratna scenarija su razmatrana prethodno i predviđala su određeni napredak, ali to je usporilo. Zašto? Zato što je to razlika između rata na papiru i pravog rata. Ovo su pravi ljudi u pravim oklopnim vozilima koji zaista čiste prava minska polja i zaista ginu", opisao je Majli.  

Ne samo da ATASMC ne bi promenio tok borbi u Ukrajini, nego bi smanjio upotrebu HIMARS-a ili GMLRS-a, višeraketnih artiljerijskih sistema koji mogu da ispale šest projektila istovremeno na udaljenost od oko 80 kilometara, naveo je jedan zvaničnik ministarstva odbrane.

"Imamo ograničen broj ATACMS-a za izvoz, a za razdaljine veće od dometa GMLR-a, Ukrajincima su date rakete 'storm šedou' i SCALPS", rekao je on.  

ATACMS su navođene rakete teške gotovo dve tone, a njihova cena je 1,5 miliona dolara. Tačan broj ovih projektila koji poseduje američka vojska je strogo poverljiv, ali je poznato da je "Lokid Martin" od početka proizvodnje napravio svega 4.000 komada ovog naoružanja za potrebe oružanih snaga SAD, dok je oko 900 prodato saveznicima i partnerima u inostranstvu.