Klimatske promene i kreiranje javnog mnjenja: Kako su vrućine završile u naslovima zapadnih medija?

Evropu, ali i svet prži toplotni talas, a neke od najugroženijih su mediteranske zemlje.

Danima se u medijima pojavljuju procene naučnika i meteorologa dokad bi mogao da traje, kako se dostižu temperaturni rekordi, kao i nagađanja kada nam stiže zahlađenje.

Međutim, jedan tekst je mnogima privukao pažnju - "Naučnici: Toplotni talasi u Evropi i SAD nemogući bez klimatskih promena".

Naime tekst o klimatskim promenama, sa sve veoma sličnim naslovom se pojavio u zapadnim medijima od francuskog "Monda" i nemačkog "Špigla", preko "Bi-Bi-Sija"i "Fajnenšl tajmsa", do "Blumberga" i "Radija Slobodna Evropa".

Deluje, kao da je na mejl adresu svih tih redakcija stigao memorandum ili narudžbenica i ne može a da se ne postavi pitanje zašto i kako je ovaj tekst završio u zapadnim medijima, a da mu je čak i naslov gotovo svuda isti?

Evo šta se navodi u ovom tekstu:

Bez klimatskih promena koje su izazvali ljudi, talasi toplote, kao što je izmereno 50 stepeni Celzijusa u Dolini smrti u SAD, ili 45,3 stepena u Kataloniji, bili bi "praktično nemogući" u Evropi i SAD, saopštila je danas međunarodna mreža koja ispituje vremenske prilike.

Snažni toplotni talasi zahvatili su ovog meseca južnu Evropu, delove Sjedinjenih Država, Meksika i Kine, sa temperaturama iznad 45 stepeni Celzijusa.

Utvrdili su da je zbog globalnog zagrevanja u Kini za 50 puta povećana mogućnost ekstremnih temperatura koje trenutno pogađaju ovu zemlju.

Podseća se da je u Pekingu vlada pozvala starije da ostanu u zatvorenom prostoru, a decu da skrate vreme za igru na otvorenom kako bi smanjili izloženost toploti.

"Uloga klimatskih promena je predominantna," rekao je naučnik Friderike Oto sa Instituta za klimatske promene i životnu sredinu Grantham na Imperijal koledž u Londonu, navodi se.

Intenzivne temperature zahvatile su veći deo jugozapada i juga Sjedinjenih Država - uključujući i Feniks u Arizoni, gde su tri nedelje uzastopno rekordno najviše iznad 43 stepena Celzijusa.

Požari na grčkom kopnu i ostrvima izazvali su evakuaciju na desetine hiljada ljudi, primoravši turiste da se bore da se ukrcaju letovima za evakuaciju, zbog čega je premijer rekao da je zemlja "u ratu".

Jul 2023. nije samo na putu da bude apsolutno najtopliji mesec od kada su počeli da se beleže, već i najtopliji u "stotinama, ako ne i hiljadama godina", rekao je prošle nedelje vodeći klimatolog NASA-e Gavin Šmit.

Naučnici su rekli i da nedavni toplotni talasi više nisu izuzetni događaji, te da će oni koji će se desiti "biti intenzivniji i češći ako se emisije gasova brzo ne smanje".

Dodali su da prirodni fenomeni kao što su anticikloni ili El Ninjo mogu da doprinesu pokretanju talasa toplote, ali povećanje temperature na planeti sagorevanjem fosilnih goriva predstavlja ipak glavni razlog za tako ozbiljne klimatske promene.

Kao i kod drugih uticaja klimatskih promena, najviše su na udaru najugroženiji slojevi stanovništva, navodi se u tekstu.

Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je ekstremna vrućina opterećivala zdravstvene sisteme, pogađajući starije ljude, bebe i decu.

SZO je saopštila da je posebno zabrinuta za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom i astmom.

Naučnici su već utvrdili da su klimatske promene koje sa emisijom gasova stvaraju efekat staklene bašte, – sa oko 1,2 stepeni Celzijusovih globalnog zagrevanja od kasnih 1800-ih – učinile da talasi toplote budu "topliji, duži i češći".

Postaće sve češći – između dve i pet godina - ako povećanje temperature dostigne dva stepena Celzijusa, što se očekuje za oko 30 godina, osim ako zemlje ne ispune svoja obećanja iz Pariskog sporazuma i brzo smanje emisije gasova. 

Autori studije - sedam holandskih, britanskih i američkih naučnika, oslanjali su se na vremenske podatke kroz istoriju i modele klime kako bi uporedili današnje klimatske promene i globalno zagrevanje sa onim što je nekada bilo.