Dok je Amerika pokušavala da pojača svoj uticaj u azijsko-pacifičkom regionu, zaboravila je da obrati pažnju na svoje dvorište, pa je u međuvremenu porastao kineski uticaj pred njenim pragom, u "crvenoj zoni" na Karibima, u Centralnoj i Južnoj Americi.
"Oni su na liniji od 18 metara, u crvenoj zoni do naše domovine. Na Karibima su, u Centralnoj Americi, u Južnoj Americi. Ali sve ove zemlje, osim Kube, Venecuele i Nikaragve, žele da budu partneri sa Sjedinjenim Državama. Mi smo partner po izboru, ali nismo uvek tamo u pravo vreme", požalila se glavnokomandujuća Južne komande SAD Lora Ričardson u ekskluzivnom intervjuu za "Njuzvik".
Kinesko globalno prisustvo se, prema oceni "Njuzvika" brzo proširilo, putem izgradnje uticaja, sticanja tehnologije i uspostavljanja infrastrukture koja bi mogla da ojača trgovinsku poziciju Kine i služi mogućim vojnim upotrebama, u skladu sa zacrtanim političkim ciljem postizanja globalne nadmoći do 2049. godine.
Ričardson je posebno ukazala na Inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga "Pojas i put", koja predstavlja interkontinentalnu mrežu infrastrukturnih projekata u koju je ušlo više od polovine od 31 zemlje koje su u oblasti delovanja Južne komande. Imajući u vidu obim inicijative, SAD pokušavaju da se takmiče sa poplavom kineskih ponuda za ulaganje u preko potrebnu infrastrukturu kao što su telekomunikacije, dubokovodne luke, pa čak i sistemi metroa širom regiona.
Druga žena u istoriji u svom činu, i treća koja predvodi borbenu komandu, kaže da je njena misija da pokaže regionu šta "tim SAD" može da ponudi.
Naime, da bi pobedila u trci uticaja koji je tako blizu "kuće", Južna komanda okuplja partnere u regionu da se pridruže tom timu kako bi "pogurali napred demokratsku agendu za slobodnu, sigurnu, prosperitetnu zapadnu hemisferu".
"Mi smo deo ove hemisfere, mi smo deo Amerike. To je apsolutno važno za sve nas. Tim SAD ima mnogo toga da ponudi. Samo treba da pokažemo sve instrumente nacionalne moći, da ih spojimo da to pokažemo. Moramo da uradimo bolji posao", rekla je ona dodajući da Amerika mora biti u pravo vreme na pravom mestu, jer američki partneri više vole ortakluk sa SAD nego sa bilo kim drugim.
Portparol kineske ambasade u Sjedinjenim Državama Liu Pengiu brani pristup Pekinga u regionu tvrdeći da je saradnja Kine i Latinske Amerike zasnovana na međusobnom poštovanju, vođena principom obostrane koristi, i karakteriše je otvorenost i inkluzivnost. Cilj joj je zajednički razvoj, a donela je, kako tvrdi, opipljive koristi ljudima u regionu.
"Kina nema geopolitičku agendu u Latinskoj Americi, ne nastoji da izgradi sferu uticaja i ne učestvuje u takozvanoj strateškoj igri. Saradnja Kine i Latinske Amerike zadovoljava potrebe obe strane i nije ni na meti niti pod uticajem bilo koje treće strane", tvrdi Liu.
On je ponovo potvrdio da su "sve latinoameričke zemlje suverene i nezavisne zemlje" i da su kineski zvaničnici "srećni što vide da latinoameričke zemlje razvijaju odnose sa drugim zemljama i poštuju bliske veze nastale u istoriji ovog regiona".
Na sve veći broj tvrdnji američkih zvaničnika i zakonodavaca koji gledaju na kineski uticaj u zapadnoj hemisferi kao na inherentnu pretnju on odgovara povezujući to sa 200 godina starom politikom uspostavljanja američke hegemonije.
"Neki ljudi u SAD bi trebalo da skinu obojene naočare, napuste zastarelu Monroovu doktrinu i hladnoratovski mentalitet, prestanu da šire dezinformacije o Kini, prestanu da primoravaju zemlje Latinske Amerike da biraju stranu, i prestanu da seju razdor između Kine i Latinske Amerike", rekao je kineski ambasador.
Ričardson tvrdi da je Kina uspela da uspostavi sopstveno rešenje za projektovanje globalne moći kroz svoj pritisak na nova partnerstva, dok Narodnooslobodilačka armija istovremeno teži istorijskom širenju i modernizaciji.
"Sa najvećim vojnim nagomilavanjem konvencionalnih i nuklearnih snaga u kontinentalnoj Kini u poslednjih nekoliko decenija, morate se zapitati: 'Zašto takva ulaganja u kritičnu infrastrukturu širom sveta?' Ono što me brine je dvostruka upotreba te infrastrukture koja može da bude i vojna. Već su ušli u kritičnu infrastrukturu i to je moja najveća briga kao vojnog komandanta i kao komandanta Južne komande", kaže Ričardsonova.