Svet
Dronovi su budućnost ratovanja, ali lako mogu pasti u pogrešne ruke
"Vašington post" piše da bi bilo veoma opasno da se ove tehnologije domognu "podli" nedržavni akteri
Sukob u Ukrajini podstiče revoluciju u ratovanju dronovima pomoću veštačke inteligencije, piše "Vašington post", dodajući da poboljšanja u brzini, dometu leta, nosivosti i drugim mogućnostima imaju neposredan uticaj na bojno polje, ali da bi bilo jako loše da takva tehnologija, po završetku konflikta padne u pogrešne ruke.
"Inovacije u dizajnu i softveru, kao i masovno širenje znanja pilotiranja, takođe će verovatno uticati na način na koji se bespilotne letelice koriste i dugo nakon rata u Ukrajini, što bi moglo imati ozbiljne implikacije za vlade koje se suočavaju sa separatističkim milicijama, narko kartelima i ekstremističkim grupama koje žele da dobiju ovakvu tehnološku prednost", navodi list.
A vrlo je verovatno da će se i "podli akteri" domoći veštine upravljanja dronovima, jer kako kaže stručnjak za bespilotne letelice u istraživačkom centru u Vašingtonu CNA - desetine hiljada ljudi prolazi obuku za dronove, pa se može očekivati da će stečena znanja deliti i sa drugima.
Trenutno više od 200 ukrajinskih kompanija koje se bave proizvodnjom dronova sada rade ruku pod ruku sa vojnim jedinicama kako bi unapredile dronove i poboljšale svoju sposobnost da se bore.
"Ovo je tehnološka trka koja traje po 24 sata sedam dana u nedelji. Izazov je u tome što svaki proizvod u svakoj kategoriji mora da se menja svakodnevno da bi se ostvarila prednost", rekao je potpredsednik ukrajinske vlade Mihail Fedorov, zadužen za program "Vojska dronova".
I Rusija je odgovorila na izazov izgradivši sopstvenu armiju dronova i uvodeći novo oružje za elektronsko ometanje na terenu.
Upotreba samodetonirajućih dronova, uključujući ZALA "lanset" i iranske proizvodnje "šahid", ugrozila je ukrajinske gradove i dodatno omela ionako sporu ukrajinsku kontraofanzivu uništavajući, u zavisnosti od podataka - od 1,000 do 10.000 neprijateljskih bespilotnih letelica mesečno.
Bivši izvršni direktora "Gugla" Erik Šmit uveren je da će bespilotne letelice u budućnosti igrati odlučujuću ulogu na kopnu, vazduhu i moru, u deminiranju polja i formiranju "nemilosrdnih rojeva kamikaza dronova sa AI-om".
"Budućnost rata će diktirati i voditi dronovi", zaključio je Šmit.
No, takav uzlet tehnologije dronova brine stručnjake za bezbednost jer ih u ubojite svrhe koristi i sve veći broj nedržavnih aktera - Hezbolah u Libanu, Huti u Jemenu, Islamska držav u Iraku i Siriji kao i narko karteli sa sedištem u Meksiku.
Jer, dok troškovi izgradnje drona veličine aviona poput MK-9 Reper-a prevazilaze mogućnosti takvih grupa, nabavka i korišćenje softvera za bespilotne letelice uz pomoć veštačke inteligencije – mnogo im je dostupnija.
"Kada se taj softver razvije, praktično je besplatno da se širi i ponovo koristi na drugim mestima. Nedržavnim akterima je zaista lako da se priključe internetu, nabave softver i prenamene ga", upozorava Pol Šare, stručnjak za bespilotne letelice u Centru za novu američku bezbednost.
Svaka ukrajinska brigada, na primer, opremljena je 3D štampačem koji vojnici koriste da naprave mehanizam koji drži i oslobađa bombe iz komercijalno dostupnih dronova. Stručnjaci kažu da je proces lako ponovljiv.
"Priručnici o tome kako upravljati dronom, upravljati kvadkopterom i izbegavati otkrivanje, objavljuju se na ruskom i ukrajinskom jeziku. Mogu li podlaci širom sveta da koriste ovo iskustvo i tehnologiju? Apsolutno", zabrinuti su sagovornici "Vašington posta".
