”Politiko” i kancelar Nemačke: Zašto Berlin ne odustaje od Pekinga

Berlin mora da promeni način na koji se odnosi prema Kini dok se ta zemlja vraća otvorenijoj "marksističko-lenjinističkoj" političkoj putanji, ocenio je u autorskom tekstu za portal "Politiko" nemački kancelar Olaf Šolc.

Odmah po objavljivanju teksta, "Politiko" se našao pozvanim da objavi komentar Šolcovog testa, uz pojašnjenje i implicitnu kritiku što nemački kancelar ipak nije do kraja pristao na prekid odnosa sa Kinom, kako od njega zahtevaju Sjedinjene Američke Države ali i koalicioni partneri i pojedine članice Evropske unije.

U autorskom tekstu, Šolc je branio svoj put u Kinu, ali je naglasio da će nemačke kompanije morati da preduzmu korake kako bi smanjile "rizične zavisnosti" u industrijskim lancima snabdevanja, naročito kada je reč o "najsavremenijoj tehnologiji". Šolc je ocenio i da kineski predsednik Si Đinping namerno sprovodi političku strategiju primoravanja međunarodnih kompanija da se oslone na Kinu.

"Ishod upravo završenog kongresa Komunističke partije je nedvosmislen: Marksističko-lenjinističke izjave zauzimaju mnogo širi prostor nego u zaključcima prethodnih kongresa ... Kako se Kina menja, način na koji se mi odnosimo prema Kini mora da se promeni, takođe", napisao je Šolc.

Nemačka se suočila sa oštrim kritikama zbog guranja Evrope u strateški katastrofalnu zavisnost od ruskog gasa poslednjih godina, a Berlin je sada pod pritiskom da prekine veze sa Kinom koja je godinama njihov važan industrijski i trgovinski partner.

"Iako je Šolc pozvao na oprez u pogledu Kine, bio je daleko od toga da sugeriše da je Nemačka blizu velikog preokreta u svojim dobrim odnosima sa Kinom. Zaista, on je jasno ponovio reči svoje prethodnice Angele Merkel u insistiranju da Sjedinjene Države ne bi trebalo da uvuku Nemačku u novi Hladni rat protiv Pekinga", prokomentarisao je "Politiko".

"Nemačka, koja je imala tako bolno iskustvo podela tokom Hladnog rata, nije zainteresovana da se u svetu pojavljuju novi blokovi", naveo je Šolc. "U slučaju Kine, to znači da će ova zemlja sa svojih 1,4 milijarde stanovnika i svojom ekonomskom moći igrati ključnu ulogu na svetskoj sceni u budućnosti — kao što je igrala tokom dugih perioda kroz istoriju."

U jedva prikrivenoj kritici politike Vašingtona, Šolc je rekao da uspon Pekinga ne opravdava "pozive nekih da se izoluje Kina", pojašnjava portal.

Ono što je najvažnije, Šolc je, komentariše "Politiko" kancelarov tekst koji je prethodno naručio i objavio, insistirao na tome da cilj nije da se Nemačka "odvoji" od Kine ili da prekine industrijsku saradnju.

Dodao je, međutim, da "ozbiljno" shvata tvrdnju predsednika Sija da je cilj Pekinga "pooštravanje zavisnosti međunarodnih proizvodnih lanaca od Kine".

Šolc, koji noćas stiže u jednodnevnu posetu Pekingu, biće prvi zapadni lider koji će se sastati sa Sijem od njegovog ponovnog imenovanja na mesto lidera kineske države i partije, i prvi lider iz grupe vodećih ekonomija G7 koji će posetiti Kinu od izbijanja pandemije koronavirusa.

Kancelar Nemačke se u tekstu osvrnuo i na kritike pojedinih lidera da njegov put u Peking podriva zajednički evropski pristup Kini.

Prema rečima francuskih zvaničnika, predsednik Emanuel Makron je predložio da on i Šolc zajedno posete Sija kako bi demonstrirali jedinstvo i pokazali da Peking ne može da deli evropske zemlje igrajući na kartu ekonomskih interesa. Tu inicijativu je nemački lider odbacio, tumači "Politiko" Šolcov tekst za ”Politiko”.

"Nemačka politika prema Kini može biti uspešna samo kada je ugrađena u evropsku politiku o Kini", napisao je Šolc. "Mi smo, uoči moje posete, blisko sarađivali sa našim evropskim partnerima, uključujući predsednika Makrona, kao i sa našim transatlantskim prijateljima."

Šolc je rekao da želi da Nemačka i EU sarađuju sa Kinom, umesto da pokušaju da je "izbace" iz igre.

Istovremeno, on je upozorio Peking da ne treba da vodi politiku koja teži "hegemonističkoj kineskoj dominaciji ili čak sinocentričnom svetskom poretku".

Šolc je takođe pozvao Kinu da prekine svoju podršku ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini i da zauzme kritičniji stav prema Moskvi. "Kao stalna članica Saveta bezbednosti, Kina snosi posebnu odgovornost", napisao je on. "Važne su jasne reči upućene iz Pekinga Moskvi — da bi se obezbedilo poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija i njenih principa."