Veliki preokret uprkos strahu Pentagona: Amerika zbog Putina počinje saradnju s Hagom

Američki predsednik Džozef Bajden tajno je naredio američkoj vladi da počne da deli dokaze o navodnim ruskim zločinima u Ukrajini sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, objavio je "Njujork tajms" pozivajući se na svoje izvore.

Ovo je velika promena u američkoj politici, jer se tome prethodnih meseci protivio Pentagon, koji tvrdi da bi se time mogao otvoriti put da sud krivično goni i američke vojnike.

Nejasno je zašto je Bajden dozvolio da se dogovor oduži i šta ga je na kraju navelo da donese takvu odluku, ali je jasno da je bio pod političkim pritiskom. Prošle nedelje na primer, komitet Senata je odobrio zakon o finansiranju koji je sadržao odredbu da predsednik "pruža informacije" sudu kako bi "pomogao u istragama ratnih zločina u Ukrajini".

Navodi se da su američke obaveštajne agencije prikupile informacije, kao i navodne odluke ruskih zvaničnika da namerno napadnu civilnu infrastrukturu u Ukrajini, kao i da "nasilno deportuju hiljade ukrajinske dece".

Neke od tih informacija su već podelili sa ukrajinskim tužiocima, ali su se suzdržali od saradnje sa Hagom.

Otkako je Međunarodni krivični sud osnovan sporazumom iz 1998. za istragu ratnih zločina, genocida i zločina protiv čovečnosti, američka administracija na njega gleda sa oprezom, pa čak i neprijateljski.

Međutim, sukob u Ukrajini mogao bi da utiče da se taj odnos promeni. Američki zvaničnici su od prošle godine aplaudirali glavnom tužiocu Karimu Kanu zbog istrage o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini.

U decembru je Kongres ublažio ograničenja koja su zabranjivala pomoć sudu u istrazi navodnih ruskih zločina.

Bajdenova administracija je podršku radu suda pokazala time što je u martu izdala naloge za hapšenje najviših ruskih zvaničnika, poput ruskog predsednika Vladimira Putina.

RT Balkan istražuje: Zbog čega se u Hagu sprema specijalni tribunal za Rusiju?

Iza kulisa međutim, vodila se žestoka interna rasprava o tome da li bi trebalo podeliti obaveštajne podatke. Dok su Ministarstvo pravde i Stejt department to podržavali, Pentagon se opirao.

Spor je doveo do toga da Savet za nacionalnu bezbednost sazove sastanak komiteta direktora 3. februara u pokušaju da se pitanje reši, ali je ministar odbrane Lojd Ostin ostao pri stavu da je protiv.

Bela kuća bi tek trebalo da objavi nastali preokret njene politike, kao i koju konkretnu pomoć će pružiti, ali je već počela da o tome obaveštava članove Kongresa, tvrdi "Njujork tajms".

Džon Belindžer, nekadašnji advokat u Savetu bezbednosti i Stejt departmentu tokom administracije Džordža Buša, pristalica je razmena informacija sa sudom.

To isto smatraju i senatori iz Ilinoisa demokrata Ričard Durbin i Lindzi Grem, republikanac iz Južne Karoline.

"Nakon što smo mesecima pritiskali administraciju, zadovoljni smo što konačno podržava istragu MKS-a", navodi se u pismu senatora.

Zakon koji je Kongres usvojio u decembru stvorio je izuzetak od zabrane finansiranja i određene druge pomoći sudu. To je sad Vašingtonu odrešilo ruke da pomogne u "istragama i krivičnom gonjenju stranih državljana u vezi sa situacijom u Ukrajini, uključujući i pružanje podrške žrtvama i svedocima".

Uprkos tome, članovi Pentagona su nastavili da se protive. Stajali su uz stav koji su imale prethodne američke administracije, da sud ne bi trebalo da ima nadležnost nad građanima iz zemalja koje nisu potpisnice ugovora.

Pojedini pravni stručnjaci tvrde da SAD mogu da pomažu sudu, ali da ne bi trebalo da istražuju delovanje američkih vojnika, jer Vašington ima sistem vojnog i krivičnog pravosuđa koje se bavi prekršajima svojih članova.

Čelnici Pentagona pak tvrde da bi dostavljanje dokaza bio presedan koji bi oslabio poziciju Vašingtona da ne bi trebalo da istražuje i goni Amerikance.

Mnoge države pozdravile su ideju o stvaranju međunarodnog suda u Hagu, a sporazum iz 1998. poznat kao Rimski statut, potpisale su mnoge zemlje.

Američki predsednik Bil Klinton potpisao ga je 2000. godine, ali ga je ocenio kao manjkav i nije ga poslao senatu na ratifikaciju.

Džordž Buš je potom 2002. suštinski povukao taj potpis, a Kongres je 1999. i 2002. doneo zakone koji ograničavaju podršku koju vlada može da pruži sudu.

Odnosi sa sudom su počeli da popuštaju za vreme Obamine administracije, koja je čak ponudila nagradu za hvatanje čelnika vojski u Africi koji su se našli na optužnicama.

Tenzije su porasle nakon što su tužioci suda 2017. pokušali da istraže torturu zatvorenika tokom Bušove administracije, a u okviru istrage o ratu u Avganistanu.

Trampova administracija je uvela sankcije osoblju suda, a državni sekretar Majk Pompeo ga je proglasio korumpiranim.

Bajdenova administracija 2021. opozvala je te sankcije koje je Tramp uveo, a novi tužilac - Kan, odustao je od istrage.