Američki mediji: Znamo li šta SAD žele od sukoba u Ukrajini?

Najviši zvaničnici Bele kuće od početka sukoba u Ukrajini ponavljaju poruku da će pomagati Kijevu koliko god bude potrebno, pa ipak do dan-danas Amerikancima je ostalo nejasno šta za njih znači "pobeda" u Ukrajini, piše "Ameriken konservativ".

Po jednoj teoriji Amerikanci bi trebalo da organizuju mirovne pregovore kako bi se sprečilo širenje ratnih sukoba uvlačenjem neke od NATO članica u konflikt. Iako je to pravedan cilj, američka vlada ne radi na razgovorima o primirju i nastavlja da isporučuje oružje Ukrajini.

Druga teorija, čiji je zastupnik državni sekretar Entoni Blinken, podrazumeva izbacivanje svih Rusa iz Ukrajine, uključujući i Krim, ali ona bi zahtevala znatno drugačije resurse od naše vlade i to bi Kongres trebalo prvo da razmotri pre nego što pošalju i jednu paru.

Najradikalnija teorija, čiji je predvonik zamenik državnog sekretara Viktorija Nuland, uključuje tribunal za ratne zločine za Putina i moguću smenu režima u Rusiji. Taj pristup zahtevao bi aktivni sukob direktno s Rusijom i predstavljao čin agresije s američke strane.

Ne treba sumnjati, SAD su trenutno uključene u proksi rat protiv Rusije, a Bajdenova administracija mora da obavesti Amerikance da li je njihova misija da krenu u širi rat s Rusijom – i Kongres bi trebalo da smatra Belu kuću za odgovornu.

Do danas, Kongres je odobrio više od 113 milijardi dolara Ukrajini, iako je nemoguće tačno povezati sredstva s namenom bez toga da se prvo definiše šta SAD žele da postignu. Mada je Zelenski podstakao našu podršku i Ukrajina pružila snažno odbranu, rat je stigao do tačke zastoja koja ide u prilog Rusiji.   

Ratni jastrebovi nesumnjivo će progurati ove jeseni još jedan zakon kojim se omogućavaju dodatna izdvajanja za Ukrajini iako građani SAD postaju sve više skeptični prema učešću Amerike u ovom sukobu.

Kongres ne bi trebalo da razmišlja o dodatnom finansiranju dok nam administracija ne predstavi sveobuhvatnu strategiju. Umesto toga, stalno slušamo fraze ratnih jastrebova kako bi Ukrajinci pobedili Ruse samo kad bi imali više oružja. Takvo rezonovanje više puta se pokazalo netačnim.

U početnim danima sukoba, govorilo se da će "džavelini" promeniti tok sukoba u Ukrajini, nedugo potom određeni ratni jastrebovi tvrdili su da bi ako bi vazduhoplovne snage uspostavile zonu zabrane letenja to bilo ključno za pobedu. Zastupnici ovih tvrdnji preskočili su detalje: američko uspostavljanje zone zabrane letenja značilo bi objavu rata protiv Rusije. Naša vojska bi ne samo obarala ruske avione, već i gađala ruske protivvazdušne sisteme na zemlji.

Kako se sukob nastavljao, umnožavali su se pozivi za većim i težim naoružanjem, od tenkova "abrams", preko raketa dugog dometa, borbenih aviona F-16 do kasetne municije.

Rasle su cene i količina naoružanja, ali Bajdenova administracija i dalje ponavlja svoju poruku "dokle god bude potrebno" bez preciziranja šta žele da postignu. U međuvremenu, zbog nedostatka podrobnih medijskih izveštaja Amerikanci su u potpunom mraku u vezi sa našim angažmanom u Ukrajini – kao što je bilo rađeno i u prethodnim beskrajnim ratovima.

Bez definisane misije od strane Bajdenove administracije, nema načina da se razviju precizni ciljevi, utvrde odgovarajući resursi, odredi odgovornost za neuspeh ili proglasi da je "misija ispunjena".

Tačno tako su SAD završile sa bivšim predsednikom Džordžom Bušom na nosaču aviona sa transparentom "misija ispunjena" koji se vijorio sa njega 1. maja 2003. godine. Svi su znali da prokaženi Bušov govor nije kraj rata, SAD su ostale u Iraku dok se nisu zvanično povukle 2011. godine. Uprkos toj velikoj spoljnopolitičkoj katastrofi, niko nikada nije preuzeo odgovornost.  

Tada naučene lekcije, trebalo bi da budu primenjene sada. Kongresu i američkom narodu mora da bude objavljena izjava o američkoj uključenosti u Ukrajini. To je jedini način da možemo ozbiljno da razmatramo naše učešće i osiguramo da američki narod neće ući kao mesečar u još jedan beskrajni rat, zaključuje se u tekstu.