Sve uticajnija rumunska krajnje desničarska partija Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR) želela bi da iskoristi naredne izbore u EU za reformu institucija bloka koji sada, kako kažu, koristi sovjetski pristup, ali i za jačanje evropske desničarske koalicije predvođene italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.
Reč je, kako prenosi "Euraktiv", o partiji koja je debitovala na izborima 2020. godine osvojivši devet odsto glasova, da bi danas, tri godine kasnije, podrška toj stranci skočila na čak 20 posto, što je, na potencijalnim izborima stavlja na drugo mesto po snazi na rumunskom političkom nebu.
Predsednik stranke Džordž Simion ne krije da želi da uđe u vladu nakon izbora, koji su zakazani za sledeću godinu, ali je njegovo samopouzdanje, pojačano dobrim statistikama, ipak u suprotnosti sa percepcijom koju deo Rumunije ima – da je AUR ekstremistička partija.
Stranka je, naime, veoma kritična prema EU i zapadnim vrednostima pa za rumunski mejnstrim ovaj "politički izraz rumunskog nacionalizma" izgleda kao pretnja demokratiji, evropskim vrednostima, pa i članstvu Rumunije u EU.
AUR brani tradicionalne porodične vrednosti i protivi se LGBTK+ braku i "rodnoj ideologiji", a četiri stuba na kojima se zasniva njihova politika jesu vera, sloboda, porodica i nacija.
Partija takođe podržava kontroverznu ideju o ponovnom ujedinjenju Rumunije i Moldavije, a sve pod hrišćansko-nacionalističkom ideologijom.
Naročito je zanimljivo što bi nakon izbora za EU u junu 2024. stranka mogla da osvoji između osam i 11 mesta za poslanike u Evropskom parlamentu.
A jasno su već rekli da žele da vide reformu Evropskog parlamenta.
"Đorđa Meloni je politički model za nas", priznao je Simion.
On AUR opisuje kao "evrorealističku" stranku koja želi da bude deo reformisane EU koja vraća suverenitet evropskim nacijama, povezujući se sa grupom evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu.
Novi Evropski parlament sledeće godine, kako Simion predviđa, pomeriće se još udesno.
"To će se desiti, ali neće uništiti Evropu. Možda će je učiniti zdravijom sa ekonomske tačke gledišta, jer stvari sada idu u lošem smeru", ističe Simion.
On, naime, tvrdi da EU koristi sovjetski pristup, odnosno da Brisel nameće zakone državama članicama kao što se radilo i u vreme dok je Rumunija bila pod sovjetskom vlašću i sve je "diktirala Moskva".
Evropska komisija bi, kako je rekao za "Euraktiv", zato trebalo da ima manje ovlašćenja, dok bi parlament, jedina direktno izabrana institucija, trebalo da ima pravo da inicira zakone.
"Naše gledište o budućnosti Evrope je bolja Evropa, pošto ne mislimo da neizabrane birokrate u Briselu imaju isti dnevni red kao obični ljudi. Čujem da komisija priča o rodnom identitetu, klimatskim promenama, o zelenom dogovoru. Ali u Rumuniji nemamo bolnice, puteve, obrazovni sistem koji funkcioniše, to su naši prioriteti", rekao je političar države koja je jedna od tri najsiromašnije zemlje u bloku.
Smeta mu i mešanje Komisije u nacionalnu politiku, a posebno mu budu oči komentari predsednice Komisije Ursule fon der Lajen uoči italijanskih izbora u februaru 2023. Ona je naime rekla da će odnosi Brisela i Rima postati turbulentni ako Meloni obezbedi pobedu.
Dve političarke sada su, kako kaže Simion, "najbolje prijateljice", a i njegova stranka ima ambiciju da sa komisijom i drugim briselskim institucijama bude u dobrim odnosima.
I dok se divi Melonijevoj, nikako mu se ne dopada Viktor Orban za koga kaže da je "sklon diktaturi".
"Orban je više vezan za Putinovu politiku promene granica. Mislimo da je ovo anahrono; ne želimo da menjamo granice, želimo da sarađujemo i rušimo granice", tvrdi Simion za koga neki ipak kažu da bi dovodeći u pitanja vrednosti EU, bio "drugi Orban" ili "još gore", Dejvid Kameron, majstor referenduma o Bregzitu.