Londonski "Telegraf": Zapad ne želi da Ukrajina pobedi

Nespremnost SAD i drugih država NATO-a da Ukrajini daju oružje koje joj je potrebno da pobedi ne samo da je negativno uticala na kontraofanzivu već sugeriše da značajan broj lidera Alijanse – uključujući predsednika Amerike Džozefa Bajdena – nije u potpunosti angažovan na pitanju pobede Ukrajine, te da traži diplomatsko rešenje sukoba što je pre moguće.

S tim u vezi britanski list najpre "proziva" Nemačku – ta zemlja je u početku sukoba maksimalno ograničavala dotok oružja ukrajinskim snagama na frontu. Kancelar Olaf Šolc je tek na nagovor Bajdenove administracije pristao da ustupi nemačke tenkove "leopard".

"Zaista, nedostatak vitalnog naoružanja, poput teškog oklopa, raketa dugog dometa i ratnih aviona, ometa ukrajinsko napredovanje – a ne navodni taktički nedostaci istaknuti u Bundesverovoj proceni o uočenim propustima ukrajinske vojske", navodi "Telegraf".

Može biti, kako tvrde nemački vojni oficiri, da su ukrajinske jedinice premale u odnosu na rusku odbranu, ali pravi razlog zaostajanja ofanzive je što su bez ratnih aviona i raketnih sistema dugog dometa, neophodnih za zaštitu kopnenih snaga, ukrajinski vojnici – glineni golubovi i trpe značajne gubitke.

"Da bi Ukrajinci pobedili na svakog stradalog ukrajinskog vojnika mora biti ubijeno osam Rusa", precizira ostrvsko glasilo.

Međutim, za vojnog analitičara koji piše za "Telegraf" problem prave i Sjedinjene Države koje su nevoljno pristale da obezbede avione F-16, dok američki zvaničnici procenjuju da će prvi lovci biti dostupni najranije na jesen, do kada bi borbe mogle da se okončaju.

Štaviše, uprkos nedavnim obećanjima koje je Kijev dobio od SAD i Evrope da će im obezbediti bolje oružje, izgledi da ono stigne dovoljno brzo i učini značajnu razliku u ukrajinskim ratnim naporima iz dana u dan se smanjuju.

Britanski list konstatuje da defetistički stav SAD i zemalja NATO-a prema ukrajinskoj borbi objašnjava i zašto pokušaj Zapada da sankcijama kazni Rusiju ne daje željeni efekat. 

Naime, uprkos naporima Evropske unije da okonča svoju zavisnost od ruske nafte i gasa, značajne količine i dalje uspevaju da se nađu na evropskom tržištu, zahvaljujući preduzimljivim posrednicima sa sedištem u Zalivu i na Dalekom istoku.

Takođe, predlozi da se zaplenjena ruska imovina koristi za plaćanje posleratne obnove Ukrajine naišla je na protivljenje Nemačke. Uz to pojedini ruski oligarsi i zvaničnici bliski Kremlju i dalje rade u Evropi.

Zapad ne samo što ne uspeva da kazni Rusiju zbog rata već podriva nade Ukrajinaca da će pobediti, zaključuje "Telegraf".