Samit Rusija-Afrika, koji se održava u Sankt Petersburgu 27. i 28. jula 2023. godine, okupio je predstavnike čak 49 afričkih zemalja i 17 afričkih lidera, a tokom okupljanja govori se o ekonomskim, političkim i humanitarnim pitanjima.
Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da Afrika polako postaje jedan od centara multipolarnog sveta i dodao da će Moskva pomagati jačanju suvereniteta država sa afričkog kontinenta. U Kremlju je najavljeno da će se Putin ponaosob sastati sa svakim od lidera koji su doputovali na samit.
Prvi samit Rusija-Afrika održan je u Sočiju pre skoro četiri godine, u oktobru 2019, kada su domaćini bili predsednik Putin i tadašnji predsedavajući Afričke unije, predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi.
Ovogodišnji samit se, ipak, održava u znatno drugačijoj atmosferi, izazvanoj zaoštravanjem odnosa između velikih sila i rastućom ulogom afričkih zemalja u novom, multipolarnom svetu.
Rusija i Afrika su prirodni partneri, a Moskva želi da sasluša potrebe Afrikanaca i gradi odnose po principu "razvoj ne na račun Afrike, već sa Afrikancima", naveo je u autorskom tekstu za RT Internešenel Pavel Kalmiček, direktor Odeljenja za razvoj bilateralne saradnje pri Ministarstvu za ekonomski razvoj Rusije.
Prijateljski odnosi Rusije i afričkih zemalja imaju čvrstu istorijsku osnovu
Nekadašnji Sovjetski Savez je igrao značajnu ulogu u procesu dekolonizacije Afrike tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je Moskva uspostavila bliske odnose sa mnogim od skoro nezavisnim zemljama širom kontinenta. SSSR je bio glavni izvor investicija i tehničke podrške za mnoge afričke zemalje, a veliki broj Afrikanaca se školovao na univerzitetima u Sovjetskom Savezu. Najpoznatiji od njih, Ruski univerzitet prijateljstva naroda Patris Lumumba u Moskvi, i danas nosi ime po prvom premijeru DR Konga koji je ubijen početkom 1961. godine.
"Odnosi Rusije sa afričkim zemljama imaju dugu tradiciju. Čitav afrički kontinent je danas sastavljan od nezavisnih zemalja, ali je u borbi za dekolonizaciju SSSR pružao značajnu pomoć pokretima za nezavisnost, a kasnije i pomoć da se ta nezavisnost sačuva", objašnjava za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović, i dodaje da, iako je to bilo davno, zajednička borba Rusa i Afrikanaca i danas predstavlja dobar osnov za razvoj bliskih odnosa.
Saradnja Rusije i afričkih država je, nažalost, u velikoj meri zamrla nakon okončanja Hladnog rata i raspada SSSR početkom devedesetih, ali je početak novog milenijuma najavio svojevrsnu renesansu rusko-afričkih trgovinskih i ekonomskih odnosa.
Trgovinska razmena Rusije i afričkih zemalja između 2001. i 2011. godine porasla je gotovo osam puta (sa 1,6 milijardi na 12,1 milijardi dolara). U potonjoj deceniji trgovina je rasla skromnijim tempom: 1,5 puta između 2011. i 2021. (sa 12,2 milijarde na 17,7 milijardi dolara).
"U 2022. godini, uprkos ograničenjima koje su nametnule neprijateljske zapadne zemlje, uspeli smo ne samo da održimo obim trgovine na istom nivou, već i da ga povećamo na 17,9 milijardi dolara", piše Kalmiček.
Tu na scenu stupa samit Rusija-Afrika, koji predstavlja do sada najkonkretniju inicijativu za saradnju Moskve se tim tradicionalno prijateljskim zemljama. Reč je o prvoj sveobuhvatnoj inicijativi za saradnju, koja nije ograničena na pojedinačne sektore, ukazuje naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Danilo Babić.
"Taj samit vidim kao pokušaj Rusije da se vrati u Afriku u punom kapacitetu. Svi dosadašnji pokušaji su bili sektorski limitirani i ograničeni u svom dometu. Ona je preko 'Vagnera' pokušavala da ostvari svoj bezbednosni uticaj, pre svega u Zapadnoj Africi. Postojali su i sporazumi u energetskoj saradnji i namenskoj industriji", kaže on za RT Balkan.
"Ovo je pokušaj povratka Rusije u Afriku na velika vrata u periodu onoga što već možemo nazvati novim hladnim ratom. Svima je jasno da će podrška afričkih zemalja biti značajna u budućnosti, pošto se nalazimo na pragu prelaska sa unipolarnog na multipolarni poredak", dodaje on.
Međunarodni odnosi mogu biti građeni samo na principima jednakosti i poštovanja principa suvereniteta, dok odnosi zasnovani na hegemoniji jedne sile nemaju budućnost, napominje Živadin Jovanović. "Ova manifestacija ilustruje novi trend u međunarodnim odnosima, trend demokratizacije međunarodnih odnosa i razvoja multipolarnosti", dodaje on.
Ekonomska saradnja i prehrambena bezbednost u centru pažnje samita
Saradnja u oblasti privrede, međunarodne trgovine i poljoprivrede dominirala je tokom prvog dana samita. Ruski predsednik je istakao da je trgovinska saradnja Rusije sa afričkim zemljama u prvoj polovini ove godine porasla za 35 odsto. Predstavnici Afričke unije izrazili su nadu da bi ukupna ekonomska saradnja mogla da se udvostruči u naredne četiri godine.
Trgovinska razmena i ekonomska saradnja u širem smislu između Rusije i afričkih zemalja je na dobrom nivou, ali još uvek ima mnogo prostora za napredak, smatra Danilo Babić.
"Što se tiče investicija, od kraja prve i početka druge decenije XXI veka je primetan porast ruskih investicija u Afriku. Ipak, nedavno je objavljen podatak da ruska trgovinska razmena sa afričkim zemljama i dalje stoji prilično nisko, iza zemalja poput Belgije i Španije. Dakle, tu sigurno ima mnogo prostora za povećanje i za rast", objašnjava on.
Pitanje prehrambene bezbednosti razumljivo se nalaze pri vrhu liste prioriteta većine afričkih zemalja, pošto su one najteže pogođene porastom cena prehrambenih proizvoda koja je tokom poslednje dve godine pogodila čitav svet. Predstavnici Afričke unije su naglasili da čak 300 miliona Afrikanaca živi na ivici gladi.
Predsednik Putin je najavio da će Rusija besplatno isporučiti značajne količine žita najugroženijim zemljama Afrike, a osvrnuo se i na nedavno raskinut Sporazum o žitu, objasnivši da nijedan ruski uslov nije ispunjen. On je poručio da je Rusija spremna da zameni ukrajinske žitarice i da, kada je reč o Africi, to učini potpuno besplatno, posebno ako se ima u vidu da će Rusija ove godine registrovati rekordnu žetvu.
Danilo Babić smatra da je taj sporazum sada i definitvno gotov, ali i da je samo mali deo žita koje je izvezeno crnomorskom rutom završavao u najsiromašnijim državama, kojima je ono najpotrebnije. On kaže da je narativ zapadnih medija da je Rusija kriva za propast tog sporazuma potpuno neutemeljen.
"Afrički lideri nisu ni optuživali Rusiju za prehrambenu krizu, meni se čini da je to konstrukt zapadnih medija. Rusija može da isporučuje prehrambene proizvode direktno, mislim da to nije tehnički teško sprovesti. Rusko đubrivo je takođe važno za afričku privredu, i to je jedna od oblasti u kojoj se može razvijati dodatna saradnja", objašnjava Babić.
Da li nas očekuje reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija?
Pitanje reforme Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - koji je u najvećoj meri ostao nepromenjen od svog osnivanja 1945. godine - izuzetno je značajno za države u razvoju, koje se osećaju neadekvatno zastupljenim u tom najznačajnijem telu UN.
To je ponovila i ministarska spoljnih poslova Južnoafričke Republike Naledi Pandor u intervjuu koji je dala za rusku redakciju RT.
"Savet bezbednosti UN se nije izborio sa svojom ulogom. Pogledajte koliko imamo konflikata u svetu. To znači da je mehanizam potrebno ponovo obnoviti, kako bi bilo moguće osigurati mir i bezbednost. Smatramo da UN treba da ostanu glavna međunarodna struktura i mi ne želimo da vidimo pokušaje stvaranja drugog višestranog organa poput njega. A ono što bismo želeli da vidimo su reforme i jačanje UN, kako se ne bi stvarao utisak kao da nekih 15 zemalja mogu da određuju sudbinu celog sveta", izjavila je Pandor.
Pitanje reforme Saveta bezbednosti je izuzetno kompleksno, objašnjava Danilo Babić, i dodaje da u toj priči ne treba zanemariti ni Indiju, koja je takođe uticajan igrač na afričkom kontinentu i koju reforma u Ujedinjenim nacijama itekako zanima. O tome će nesumnjivo biti reči na samitu BRIKS-a, smatra on.
"Ukoliko akcije zemalja BRIKS-a budu koordinisane kada je reč o reformi SB UN, Afrika će to podržati. Ukoliko bude nekih podela, pitanje je koja će afrička zemlja koga podržati. Ipak, treba sačekati samit BRIKS-a u avgustu kako bi se doneli neki konkretni zaključci o potencijalnim izmenama u Savetu bezbednosti", zaključuje on.