Računica Fondacije Džejmstaun: Ukrajina ostaje bez ljudstva za mobilizaciju

Nakon ofanzive Kijeva u Hersonu u jesen 2022. godine, sukob je prešao u fazu iscrpljivanja kritičnih resursa. Obično, kada se govori o resursima u ovom smislu, Ukrajina najčešće misli na tenkove, rakete, municiju i drugu opremu koja joj je potrebna sa Zapada.

Međutim, ljudski ili kadrovski resursi se često zanemaruju, navodi istraživačka Fondacija Džejmstaun. Prema poverljivim i delimično otvorenim podacima, od 1. januara 2022. godine u Ukrajini živi 31 milion stanovnika, dok Državna služba za statistiku Ukrajine izveštava o 34 miliona.

Pad stanovništva sa 48 miliona na 31 milion za 20 godina je normalan, pogotovo zato što je Ukrajina tokom tog perioda doživela višestruke krize i talase iseljavanja.

Prema Eurostatu, oko 4,9 miliona Ukrajinaca je dobilo boravišne dozvole samo u Evropskoj uniji između 2014. i 2022, a oko tri miliona je to učinilo u Rusiji. Ako se od ove brojke oduzme broj Ukrajinaca na "okupiranim" teritorijama (otprilike dva miliona), kao i onih koji su napustili zemlju, trenutna procena stanovništva Ukrajine iznosi oko 20 miliona, navodi Fondacija.

Brojni razlozi podupiru ovu procenu. Za početak, velikom broju ukrajinskih izbeglica nije potrebna međunarodna zaštita. Na primer, 71 odsto ukrajinskih interno raseljenih lica u Poljskoj samostalno se izdržava, uključujući i rad za ukrajinske kompanije.

Ovaj podatak se delimično poklapa sa drugim istraživanjem koje pokazuje kako se Ukrajinci koji su pobegli od sukoba prilagođavaju u Poljskoj. Tako je 37 odsto izbeglica već naučilo poljski, 51 odsto je našlo novi posao, a 63 odsto živi od sopstvene plate. Štaviše, nešto više od 60 procenata Ukrajinaca ima sopstveni smeštaj, 13 procenata živi u hotelima ili hostelima, a 11 procenata živi sa poljskim porodicama koje su ih primile.

Slična slika postaje očigledna i u poslovnom sektoru - prema podacima poljskog ekonomskog instituta, Ukrajinci su 2022. godine otvorili oko 16.000 pojedinačnih preduzeća u Poljskoj. U prvoj polovini 2023. već ih je osnovano skoro 14.000, što znači da je otprilike svaka deseta kompanija osnovana u Poljskoj u tom periodu bila ukrajinska. Prema sadašnjoj stopi, Ukrajinci svakog meseca otvaraju više od 2.000 novih kompanija.

Ovi pojedinci nisu uključeni u statistiku izbeglica jer mogu sami da se izdržavaju. A otvorene evropske granice omogućavaju Ukrajincima iz Estonije da lako uđu u Poljsku. Dakle, podaci o tačnom broju ukrajinskih izbeglica u Evropi nisu uvek tačni, upozorava Fondacija Džejmstaun.

S obzirom da Ukrajina ima oko 20 miliona stanovnika i da su najnoviji podaci o broju ljudi mobilisanih u redove Oružanih snaga Ukrajine poslednji put objavljeni pre više od godinu dana (tada je javljeno da mobilisano je više od milion ljudi), mogu se napraviti neke procene na osnovu toga koliko je novih brigada stvoreno, približnog broja ranjenih i proračuna ukrajinskog Ministarstva za boračka pitanja o potencijalnom broju boraca (do četiri miliona).

Imajući u vidu da je mobilizacija Ukrajine trajna i da su mnogi ranjeni, procenjeni broj mobilisanih Ukrajinaca iznosi oko dva miliona.

Šta ovo znači za Ukrajinu? To znači da je 10 odsto stanovništva sada uključeno u oružane snage, što znači da je mobilizaciona rezerva Ukrajine prilično mala, a penzioneri koji nisu napustili zemlju čine 10,7 miliona ljudi. Sve to znači da se Ukrajina sa svojim kadrovskim potrebama približila kritičnom pragu.

Tokom Vijetnamskog rata, u južnovijetnamskoj vojsci, procenat regruta u stanovništvu bio je 11,7 odsto. Taj odnos je bio bolan udarac za državnu ekonomiju koju je gotovo celu sponzorisala Amerika.

Tokom Drugog svetskog rata, Finska je počela da se suočava sa značajnim domaćim problemima kada je broj regruta dostigao između 14 i 15 procenata opšte populacije. Kao rezultat toga, u pojedinim profesijama je rastao nedostatak osoblja, što je dovelo do značajnih posledica po finsku privredu. Slično, u Ukrajini, poslanici Vrhovne rade tvrde da postoji manjak kadrova u energetskom, industrijskom i vojnom sektoru zbog mobilizacije radnika.

Ovakvi događaji sugerišu da saveznici Ukrajine, posebno SAD, moraju da razumeju ovu novonastalu stvarnost. 

Ako Vašington nastavi da zaostaje u pružanju pomoći, ponavljanje priče o Južnom Vijetnamu je više nego moguće - posebno imajući u vidu činjenicu da ukrajinska vojska treći mesec zaredom ne može da ispuni kvotu novih regruta, upozoravaju eksperti iz Fondacije Džejmstaun.

Ukrajinska vojska treba da napravi sveobuhvatan program obuke, jer onaj koji trenutno postoji sa članicama Severnoatlantskog saveza ne pokriva ni jednu četvrtinu početne potrebe za obukom novih brigada, navodi Fondacija.

Uz to, bez upotrebe raketa dugog dometa na teritoriji Rusije i na Krimu, i bez dozvole da u potpunosti pređu rusku granicu, ukrajinskim snagama će biti gotovo nemoguće da ostvare svoje ciljeve i primoraju Rusiju na istinski pregovarački proces, navodi Fondacija.

Ipak, vreme ističe a vreme znači živote. Zapad je već odložio isporuku tenkova i drugih oklopnih vozila u potrebnim količinama, a slična kašnjenja u drugim sferama mogu i koštaće mnogo više.

Prema nedavnim izveštajima, trenutno 78 odsto ukrajinskog stanovništva ima rođake ili prijatelje koji su ubijeni ili ranjeni tokom ruske vojne operacije, a ta brojka će se povećati ako se Moskvi dozvoli da vodi svoj "omiljeni dugi rat", zaključuju saradnici Fondacije Džejmstaun.