Kandidat za predsednika Sjedinjenih Američkih Država Robert Kenedi Mlađi, čiji je otac ubijen tokom kampanje 1968. godine, izjavio je da je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti odbilo njegov zahtev da bude zaštićen od strane Tajne službe.
"Od ubistva mog oca 1968. godine, predsednički kandidati dobijaju zaštitu Tajne službe, ali ne i ja", primetio je Kenedi u objavi na Tviteru.
U zahtevu za zaštitu Tajne službe, navodi Kenedi, nalazi se i izveštaj od 67 stranica u kojem su detaljno opisani bezbednosni rizici, osim "uobičajenih pretnji smrću". Dodaje da je administracija predsednika Džozefa Bajden nakon 88 dana bez odgovora odbila zahtev, iako je uobičajeni period za obradu zahteva predsedničkih kandidata 14 dana.
Sekretar za unutrašnju bezbednost SAD Alehandro Majorkas utvrdio je da "zaštita Tajne službe za Roberta Kenedija Mlađeg u ovom trenutku nije opravdana".
Tviter je Kenedijevoj objavi dodao napomenu u kojoj se navodi pravilo "da će predsednički kandidati dobiti zaštitu tek u roku od 120 dana od opštih izbora". Međutim, u američkom zakonu ovo pravilo se odnosi na zaštitu supružnika predsedničkih kandidata.
Da se zakon u prethodnim decenijama i nije toliko poštovao i da postoje brojna odstupanja, pokazuje i činjenica da su Donald Tramp i Ben Karson dobili zaštitu Tajne Službe 365 dana pre dana izbora 2015, a bivši predsednik Barak Obama čak 551 dan pre izbora 2007. godine.
S obzirom da je do sledećih američkih predsedničkih izbora ostalo još 465 dana, jasno da je Kenedi podoban za zaštitu Tajne službe, a verovatno je pod većom pretnjom u odnosu na druge kandidate, s obzirom na tragičnu istoriju ubistava u porodici Kenedi. I pored ovih činjenica, a s obzirom na to da je Bajdenova administracija počela da cenzuriše Kenedija još na samom početku njegove kampanje, epilog nije iznenađujući.