Bespilotna letelica "šehid-149": Iranski ekvivalent američkom "riperu"

Tokom proteklih nekoliko godina Islamska Republika Iran intenzivirala je razvoj besposadnih vazduhoplova svih vrsta, od jednostavnih dronova kamikaza do izviđačko-borbenih letelica velikih dimenzija i doleta.

Tako se, uprkos izloženosti višestrukim međunarodnim sankcijama, ova azijska država našla u svetskom vrhu kada je u pitanju proizvodnja bespilotnih letelica, a o njihovom kvalitetu i efikasnosti dovoljno govore rezultati udara po položajima Islamske države i iskustvo iz Specijalne vojne operacije.

Jedna od njihovih najnaprednijih bezposadnih vazuhoplovnih platformi je i "šehid-149", izviđako-borbena letelica koju je dizajnirala kompanija "Šehid avijacija", a proizvodi dobro poznata korporacija HESA.

"Šehid-149" je nastao razvojem letelice "šehid-129" i to zahvaljujući proučavanju zarobljenih dronova američke proizvodnje. Prve informacije o "šehidu-149" pojavile su se krajem februara 2020. godine, a vazduhoplov je predstavljen javnosti 21. maja 2021. godine, na dan završetka jedanaestodnevnih sukoba izraelskih i palestinskih snaga.

U znak podrške palestinskim borcima, Iranska revolucionarna garda je svojoj novoj letelici dodelila nadimak "gaza". Letna ispitivanja i testovi okončani su tokom aprila 2022. godine, nakon čega je istog meseca "šehid-149" uveden u operativnu upotrebu Oružanih snaga Irana.

Velike dimenzije i autonomija leta

Osim što predstavlja možda i najsposobniji besposadni vazduhoplov iranske proizvodnje, "šehid-149" je, sa dužinom od 11 m, rasponom krila od 21 m i visinom od 3,2 m, ujedno i jedan od najvećih u svojoj klasi. Maksimalna poletna masa iznosi 3,1 tonu, dok je nosivost, u koju spadaju naoružanje i optoelektronska sredstva, oko 500 kilograma. Stajni trap zasniva se na principu tricikl i sastoji se od dve glavne i jedne nosne noge.

Zbog velikih dimenzija i mase, pogonski sistem letelice opremljen je turboelsinim motorom, namenjenom za pokretanje jednog propelera sa četiri lopatice, smeštenom u repu letelice. Ovo je prvi slučaj upotrebe turboelisnog pogona na iranskim bespilotnim vazduhoplovnim platformama.

Iako i dalje ne postoje precizni podaci o samom motoru, procenjuje se da poseduje snagu između 650 i 750 ks, kao i da može razviti maksimalnu, odnosno brzinu krstarenja od 400 km/h, tj. 350 km/h.

Plafon leta "šehida-149" je oko 10.600 m, dok su borbeni radijus i maksimalni dolet sa optimalnom težinom i količinom goriva, 2.000, odnosno 7.000 kilometara. Navedene osobine, uz autonomiju leta od 35 sati, omogućavaju njegovo angažovanje i prelete iznad teritorije skoro čitavog Bliskog istoka sve do Izraela i Turske, čime su značajno povećane strateške sposobnosti Irana u ovom delu sveta.

Po svom spoljašnjem izgledu, ova izviđačko-borbena bespilotna letelica nedvosmisleno podseća na američku MK-9 "riper", a interesantno je da je, u pogledu dimenzija, borbenog radijusa i autonomije leta, "gaza" ekvivalent kako "riperu", tako i ruskom "sirijusu", o kome je već bilo reči.

Naoružanje i avionika

Primarne namene letelica ove vrste su vazdušni udari po kopnenim ciljevima i izviđačko-obaveštajne misije, radi prikupljanja što veće količine podataka o položajima, brojnosti i opremljenosti neprijateljskih snaga. U skladu sa tim, "šehid-149" može da nosi do 13 vođenih raketa vazduh-zemlja ili "jedrećih" avio-bombi. Naoružanje letelice smešteno je u rotirajućem lanseru kapaciteta pet bombi/raketa, koji se nalazi unutar trupa i na osam podvesnih tačaka montiranih na krilima.

Za sada nije poznato koje bi se bombe i rakete mogle naći u arsenalu "gaze", ali sudeći po tome da je prethodnik ovog vazduhoplova "šehid-129" bio naoružan avio-bombama "sadid-345", moglo bi se zaključiti da će upravo ovo oruđe biti jedna od opcija. Tome u prilog govori i činjenica da pomenute bombe pojedinačno teže oko 34 kilograma, što bi značilo da je 13 komada (kapacitet "šehida-149") teško 442 kilograma, što se poklapa sa gorepomenutom nosivošću ove platforme.

Reč je o vođenim, odnosno "jedrećim" visoko preciznim avio bombama cilindričnog oblika, izrađenih od kompozitnih materijala dužine 160 cm i prečnika 15 cm. Opremljene su fragmentirajućom bojevom glavom, smrtonosnog radijusa 30 metara, imaju opciju infracrvenog i laserskog navođenja, a prvenstveno se koriste za uništavanje vazduhoplova u hangarima i oklopnih vozila. Do sada su upotrebljavane za dejstvo po položajima i sredstvima ratne tehnike Islamske države na prostoru Sirije.

Kada je u pitanju avionika, važno je istaći da "šehid-149" koristi dosta naprednije optoelektronske uređaje nego ostale bespilotne letelice iranske proizvodnje, pozicionirane u prednjem delu trupa sa vidokrugom na kopno od 360 stepeni.

U komplet avionike spadaju: kamera za osmatranje u dnevnim uslovima, sa mogućstvom uvećavanja slike 100 do 120 puta, putem savremenih katadioptrijskih sočiva, koja su prvi put instalirana na neki iranski vazduhoplov; kamera za noćno osmatranje; senzor za uočavanje infracrvenog zračenja; laserski obeleživač; i termovizijska nišanska sprava.

Budući da se radi o relativno novoj bespilotnoj izviđačko-borbenoj letelici, do sada nije zabeleženo njeno angažovanje, odnosno testiranje u realnim borbenim uslovima. Međutim, Iranska revolucionarna garda je 22. jula 2023. godine predstavila javnosti unapređenu verziju ove platforme, u vazduhoplvonoj bazi "Mučenik Karimi" nedaleko od grada Kašana u pokrajini Isfahan.

Najnovija varijanta "šehida-149" ima poboljšani sistem stajnog trapa i dodatne podvesne tačke, čime je uvećana vatrena moć vazduhoplova, a njegovo vatreno krštenje će se najverovatnije desiti u sklopu intervencije Irana protiv Islamske države u Siriji i Iraku.