Svet
Najvažniji trgovački put u Evropi ugrožen zbog klimatskih promena
Niski nivo vode sve je češća pojava zbog koje zemlje moraju da pribegavaju skupim i nezgrapnim rešenjima kako bi putevi za snabdevanje bili otvoreni
Reka Rajna vekovima je bila pouzdan put za snabdevanje, pomažući da se stvore industrijski giganti duž njenih obala. Ali ti dani se bliže kraju, a borba postaje sve hitnija jer nemačka vlada ne uspeva da drži korak sa klimatskim promenama.
S obzirom da se voda redovno povlači na nivoe koji ometaju transport od kasnog leta do jeseni, kompanije koje se nalaze na najvažnijim evropskim trgovinskim rutama žure da se prilagode, pokazujući da klimatska kriza pogađa čak i napredne industrijske ekonomije.
Hemijski gigant BASF preusmerava logistiku na vozove i kamione. Proizvođač plastike "Kovestro AG" ima planove za vanredne situacije koji uključuju prebacivanje neke proizvodnje u Belgiju. Proizvođači gomilaju zalihe, komunalna preduzeća skladište dodatno gorivo, a teretni operateri su počeli da remontuju flote sa baržama koje mogu da plove plitkom vodom.
Skupa i glomazna rešenja imaju za cilj izbegavanje široko rasprostranjenih prekida rada zbog poremećaja u kritičnoj transportnoj arteriji – dilema koja postaje sve češća jer toplije zime znače manje snega za održavanje nivoa tokom sušnih letnih meseci.
Nakon što su brutalni toplotni talasi spržili južnu Evropu, nivo reke u Kaubu, ključnoj tački zapadno od Frankfurta, toliko je pao da su neki brodovi mogli da nose samo polovinu normalnog kapaciteta. Iako su nedavne kiše ublažile pritisak, čak i male promene mogu imati veliki uticaj, navodi "Blumberg". Pad od 10 centimetara znači da se po brodu može prevesti oko 100 tona manje, kaže Florian Rotlingshofer, direktor švajcarskih luka na Rajni.
Remont Rajnske flote od 8.900 brodova za plitku vodu mogao bi da iznosi oko 90 milijardi evra. I to je samo deo troškova za održavanje trgovine. Postoje dodatni zalihe i prostor za njihovo skladištenje, kao i vladini planovi za reinženjering reke.
Inicijative postoje godinama i uključuju sisteme za rano upozoravanje i "produbljivanje" nezgodnog dela od 50 kilometara koji se Majnca do Lorelaj stena - projekat za koji nemačka vlada procenjuje da će koštati 180 miliona evra. Vlada Olafa Šolca je posle prošlogodišnjih suša pokušala da ubrza projekat ali je sada sve stalo zbog recesije u Nemačkoj.
Za razliku od Nemačke, Švajcarska već uveliko radi na "produbljivanju" Rajne kako bi olakšala prilaz svojim lukama na reci.
