Sa skoro 81 godinom, Džozef Bajden je jedan od najstarijih lidera na svetskoj sceni. Kada je reč o zemljama koje "Fridom haus" rangira kao "slobodne", on je drugi najstariji lider na celoj planeti, samo godinu dana manje od drevnog namibijskog Hage Geingoba (koji uskoro puni 82 godine).
U politici, Bajden je, piše "Amerikan konzervativ" i u najboljim godinama bio slab igrač. U svojoj prvoj trci za predsednika ispao je kada je otkrivena njegova navika igranja sa zaraćenim stranama – od ortaka američkog senatora Stroma Turmonda do potpredsednika Baraka Obame.
Samo uz pomoć vladinih kovid zatvaranja, promena pravila u poslednjem trenutku, neviđenog i loše regulisanog glasanja putem pošte i opsceno prijateljskog aparata za reviziju uspeo je da postane predsednik.
Kada je odabrao praznoglavu potpredsednicu, većina je strahovala da će Kamala Haris završiti kao prava moć iza prestola — ili još gore, rani naslednik najstarijeg čoveka koji je ikada ušao u Ovalnu sobu.
Tri godine kasnije, zapanjujuće je koliko su ta predviđanja bila daleko od osnova. Kamala Haris je skrajnuta u stranu, opterećena odgovornošću za otvorenu granicu koju nikada nije posetila i povremeno joj je dozvoljeno da se obruka na nekom javnom nastupu sa niskim ulozima. Ako nasledi Bajdena na mestu demokratskog kandidata, gotovo je sigurno da će izgubiti od Donalda Trampa ili bilo koga drugog, navodi "Amerikan konzervativ".
U međuvremenu, Bajden je naterao Kongres da preusmeri milijarde dolara iz džepova američkih radnika na lidere ozloglašene, korumpirane, daleke zemlje koja praktično nema nikakvog značaja za američke nacionalne interese, osim što u njoj njegov rođeni sin ima neslavnu istoriju sumnjivog poslovanja.
Bajdenovo ministarstvo pravosuđa je ili blokiralo svaku istragu o sumnjivom ponašanju tog istog sina — što uključuje trgovinu (tatinom) moći, ili je otklonilo posledice, kao u slučaju slatkog sporazuma o priznanju krivice koji je nedavno stavljen na led kada je sudija koga je imenovao Tramp uspeo da se radi u skladu sa američkim zakonima.
Pored pokrivanja porodične prevare, Ministarstvo pravde je uložilo velike napore da zatvori glavnog rivala Džoa Bajdena, istog onog koji je izgubio na najsumnjivijim izborima koje su SAD ikada videle.
Svi su se plašili pogrešne osobe
Da budemo pošteni, navodi autor teksta u "Ameriken konzervativu", nešto od ovoga je bilo očekivano. Bajden je oduvek bio operater, stvorenje iz močvare koje je preživelo u Vašingtonu devet različitih predsednika - namazan na gotovo impresivan način.
Republikanci gube veru u izglede za slobodne i poštene izbore 2024. godine, na kojima bi Tramp, nema sumnje, mogao da pobedi. Na svakom koraku, Bajden je vukao poluge moći kako bi osigurao da njegovi kritičari i protivnici ne dobiju fer panse.
Čak je i Robert F. Kenedi Mlađi na udaru. U nedavnom tvitu, Kenedi je otkrio da mu je Bajdenova administracija uskratila zaštitu Tajne službe, uprkos jasno pokazanim rizicima po njegovu bezbednost.
Od ubistva mog oca 1968. godine, kandidatima za predsednika je obezbeđena zaštita Tajne službe. Ali ne i meni. Uobičajeno vreme za obradu formalnih zahteva za zaštitu predsedničkih kandidata je 14 dana. Nakon 88 dana bez odgovora i nakon nekoliko upita naše kampanje, Bajdenova administracija je upravo odbila naš zahtev, uz obrazloženje da nije opravdan, naveo je Kenedi.
Zahtev naše kampanje uključivao je izveštaj od 67 stranica vodeće svetske firme za bezbednost, u kojem su detaljno opisani jedinstveni i dobro utvrđeni bezbednosni rizici osim uobičajenih pretnji smrću, dodao je Kenedi.
Podsećanja radi, Kenedijev otac ubijen je pod veoma sumnjivim okolnostima nedugo nakon što je porazio bivšeg predsednika na predizborima demokrata. Pet godina ranije, njegov stric je ubijen u ozloglašenoj epizodi koja zaudarala na zaveru, navodi "Amerikan konzervativ".
Branioci režima kažu da Tajna služba nije po zakonu obavezna da pruži zaštitu "glavnim kandidatima" do 120 dana pre opštih izbora. To je tačno, ali kada je Barak Obama vodio kampanju 2008, dobio je zaštitu već u maju 2007. godine, dva meseca pre "roka". Bajdenovi poslušnici doneli su svesnu odluku da ostave njegovog jedinog mogućeg unutarpartijskog rivala – koji čak i nema mnogo šansi – ranjivim na sve vrste pretnji.
Kenedijev tretman je, piše autor teksta Deklan Liri, bolji od načina na koji Bajden "hendluje" Donalda Trampa koji je zadržao neka dokumenta nakon što je napustio Belu kuću, baš kao što je to učinio i bivši potpredsednik Bajden i Majk Pens i skoro svaki drugi visoki američki zvaničnik.
Za ove teške grehe, 45. predsednik Sjedinjenih Država je dobio čak 40 krivičnih prijava od administracije čoveka koji je preuzeo funkciju. Očekuje se da će ih biti još. Sasvim je moguće, navodi "Ameriken konzervativ", da će ova zemlja videti svog bivšeg vrhovnog komandanta iza rešetaka i da će ga tamo smestiti lider koga ima sve šanse da smeni.
Može li se država u kojoj je nekada vladalo pravo da se vrati iz ovoga? Čini se nepobitnim – čak i ako Donaldu Trampu bude dozvoljeno da ponovo preuzme Belu kuću, čak i ako Hanter Bajden dobije šamar za svoje brojne zločine – da je tačka bez povratka daleko iza nas, zaključuje Liri iz "Ameriken konzervativa".