Transseksualni Kanađanin zatražio je da mu socijalni zdravstveni sistem obezbedi eutanaziju kako bi se okončala dugotrajna patnja i bol nakon operacije promene pola.
Lois Kardinal rekao je da mnogo žali što se podvrgao ovoj operaciji 2009. godine, rekavši da bi eutanazija bila poželjnija zbog stalnog bola.
Posledice operacije često su ozbiljni bolovi, a "neovagina" je zapravo otvorena rana koju treba svakodnevno dilatirati kako bi se sprečilo da se zatvori.
"U konstantnim sam bolovima i stalno osećam nelagodu, to se odražava i na moju psihu. Ako nisam u stanju da dobijem odgovarajuću medicinsku negu, ne želim da nastavim sa ovim", rekao je Kardinal za Dejli mejl.
Prema kliničkoj slici pacijent ne isunjava kriterijume za eutanaziju. Kardinal se prijavio za "medicinsku pomoć pri umiranju", odnosno program eutanazije, međutim, uprkos tome što je progresivni socijalizovani sistem zdravstvene zaštite jedan od najliberalnijih u pružanju eutanazije, 35-godišnji stanovnik Alberte je odbijen.
U medicinskim dokumentima koje je Kardinal objavio na društvenim mrežama lekar je napisao da transseksualna osoba nije kvalifikovana za program eutanazije, koji je otvoren za one koji pate od neizlečivih bolesti ili invaliditeta, jer postoje opcije za ublažavanje bola nakon operacije promene pola.
Slučaj je, prema protivnicima, pokazao zamke ne samo transrodne hirurgije, već i liberalizacije zakona o eutanaziji u Kanadi 2021. godine.
Kardinal tvrdi da je eutanazija jedina preostala opcija, jer propisana krema za umrtvljivanje nije ublažila bol izazvan hirurški napravljenom "vaginom".
"Nije mi bolje, niti imam bolju medicinsku negu, niti bilo kakvu medicinsku negu", rekao je Kardinal.
Ovog meseca, istraživači sa Univerziteta Florida i Bruks rehabilitejšn objavili su studiju koja tvrdi da je četiri od pet ljudi koji su imali operaciju promene pola u poslednjih pet godina iskusilo dugotrajnu bol nakon operacije. Takođe su otkrili da je 57 odsto izjavilo da je seksualni odnos smatrao bolnim iskustvom nakon operacije.