Svet
Amerikanci više ne veruju ni svojoj vojsci
Republikanci tradicionalno najviše veruju vojsci, tako je i danas, ali je stopa pala za 20 odsto u poslednje tri godine – sa 91 na 68 posto
Amerikanci sve manje veruju svojoj vojsci, a pad poverenja u istu primetan je poslednjih pet godina. Podaci Galupove ankete sprovedene od 1. do 22. juna beleže i rekordno nizak nivo poverenja američke javnosti u nekoliko javnih institucija – od Vrhovnog suda, banaka, državnih škola, velikih tehnoloških kompanija do medija i Kongresa (kojem veruje samo osam odsto žitelja SAD).
Vojsci veruje 60 odsto ispitanika, kao i 1997. godine, dok je 1988. poverenje iskazivalo 58 posto anketiranih.
Od kasnih sedamdesetih do ranih osamdesetih – tokom Hladnog rata i usred pretnji američkoj moći, uključujući iransku talačku krizu – između 50 i 58 procenata Amerikanaca imalo je poverenja u vojsku SAD.
Bolju sliku o svojim vojnim snagama tamošnje stanovništvo je imalo za vreme mandata predsednika Ronalda Regana osamdesetih, a znatan skok je zabeležen nakon pobede u Zalivskom ratu (na rekordnih 85 odsto 1991. godine) i ponovo posle terorističkih napada 11. septembra.
U naredne dve decenije poverenje u ovu za Amerikance vrlo važnu instituciju generalno je bilo iznad 70 odsto, sve do pada na 69 posto 2021. godine. Od tada pad je konstantan, na šta je posebno uticalo povlačenje trupa iz Avganistana.
Republikanci inače tradicionalno najviše veruju američkoj vojsci, tako je i danas, ali je stopa pala za 20 odsto u poslednje tri godine – sa 91 na 68 posto.
