Kako je spaljivanje (svetih) knjiga postalo sloboda govora na Zapadu

Pokušaji Danske i Švedske da pronađu legalan način da zabrane spaljivanje svetih knjiga kao što je Kuran pokrenuli su žestoku debatu o potencijalnim ograničenjima slobode govora, piše "Fajnenšel tajms".

"Danska vlada je na oštrici noža između naše nepokolebljive podrške slobodi govora i potrebe da zaštitimo bezbednost Danske", rekao je Like Fris, bivši ministar desnog centra, koji sada vodi analitičarsku organizaciju "Evropa".

Jakob Mekangama, danski advokat koji je izvršni direktor projekta "Budućnost slobode govora", bio je grublji. "Ovo je prelomni trenutak. Danska vlada je podbacila", smatra on.

Nakon nekoliko spaljivanja Kurana u Kopenhagenu i Stokholmu, ministri spoljnih poslova 57 muslimanskih zemalja pozvali su skandinavske zemlje da preduzmu oštre mere. Problem je, objašnjava "Fajnenšel tajms", što i Danska i Švedska imaju neke od najstarijih i najjačih zakonskih zaštita slobode govora na svetu. To praktično znači da imaju "zakonsko pravo" da protestuju kako žele, makar to podrazumevalo i spaljivanje (svetih) knjiga.

Švedski sudovi su više puta odbijali pokušaje lokalne policije da zabrani spaljivanje Kurana. Mnogi političari u obe zemlje pozvali su dansku i švedsku vladu da ne pokleknu pred pritiscima islamskog sveta i da nastave da brane slobodu govora.

Morten Meseršmit, lider nacionalističke Danske narodne partije, nazvao je "šokantnim" predlog danske vlade da se zabrani spaljivanja svetih knjiga ispred stranih ambasada.

"U Danskoj ne važe pravila Kurana ili muslimana. Ona se mogu primenjivati u muslimanskom svetu, ali ovde imamo slobodu govora - a to se odnosi i na stvari koje nam se ne sviđaju", pojasnio je on.

Peter Humelgaard, danski ministar pravde, priznao je da se vlada suočava sa "mnogim političkim i pravnim dilemama". Vlasti u Kopenhagenu i Stokholmu zaplašene su žestokom reakcijom muslimanskih zemalja na spaljivanje njihove svete knjige, a zvaničnici obaveštajnih službi obe zemlje kažu da je pretnja švedskim interesima u zemlji i inostranstvu povećana zbog spaljivanja Kurana ili "slobode govora" u skandinavskom tumačenju zakona.

"Pitanje je da li mi, kao kolektiv, treba da nastavimo da prihvatamo da nekoliko pojedinaca bira način izražavanja koji vređa strane zemlje, što znači da rizikujemo da sebi stvorimo veoma velike probleme", rekao je Humelgard.

Pravni stručnjaci su podeljeni oko toga da li bi i kako dve zemlje mogle da pokušaju da ograniče obim spaljivanja svetih knjiga. Danski ministri su nepokolebljivi da malo korišćeni zakon o bogohuljenju koji je ukinut 2017. neće ponovo biti obnovljen, ali da su dali malo konkretnih detalja o svojim "hitnim" planovima, osim da na njima rade. Slična poruka stigla je i iz Stokholma.

Politički, međutim, obe vlade su u škakljivoj situaciji jer se veći deo debate u Danskoj i Švedskoj u protekloj deceniji odnosio na ograničavanje imigracije, sa fokusom posebno na muslimane, podseća "Fajnenšel tajms".

Mekangama smatra da bi svaka delimična zabrana mogla da ohrabri ekstremne desničarske aktiviste kao što je Rasmus Paludan, Danac koji je nedavno spalio Kuran i u Švedskoj i u Danskoj.

"Biće mnogo više reakcije protiv islama. Biće još pokušaja da se ove zemlje provociraju", smatra on.

Sam Paludan je rekao da već razmatra moguće načine da zaobiđe moguću zabranu, napominjući da je vlada govorila samo o zabrani performansa ispred ambasada i poručivši da postoje i drugi načini da se kritikuje Kuran. Dvojica imigranta iz Iraka koji stoje iza nedavnih spaljivanja Kurana u Stokholmu rekli su da će nastaviti sve dok "ova knjiga ne bude zabranjena".

Problem sa kojim se suočavaju Danska i Švedska podsetio je mnoge na kontroverzu oko objavljivanja desetak karikatura proroka Muhameda u danskim novinama 2005. godine.

Tada je, uprkos kritikama muslimanskih zemalja, Danska poručila da su sloboda govora i satira važni principi. Vlada danas tvrdi da je trenutna situacija drugačija jer je ugrožena nacionalnu bezbednost.

Mekangama kaže da je u redu da se danska i švedska vlada ne slažu sa spaljivanjem Kurana, ali je upozorio da će se, ako popuste zahtevima muslimana po ovom pitanju, suočiti sa budućim pritiskom da ograniče slobodu govora i na druge načine.

Kao prilog svojoj tezi, podsetio je na nedavni incident u Kopenhagenu kada je iranski musliman zapalio Bibliju, Toru i dansku i švedsku zastavu i kada, navodno "niko nije trepnuo okom" u Danskoj.

Mekangama tvrdi da muslimani u Danskoj uživaju mnogo više slobode veroispovesti nego u većini muslimanskih zemalja, a cena toga je da njihove "najsvetije i najdraže ideje" mogu da budu meta napada svih vrsta. Uostalom, dodao je, u Danskoj i Švedskoj postoji "duboka tradicija ruganja religiji i političkim autoritetima".