Puč u Nigeru: "Poslednji ekser" u kovčegu francuske vojne strategije

Državni udar u Nigeru koji se odigrao proteklih dana označava kraj uglavnom neuspešne francuske vojne operacije "Barhan" u Sahelu, uglavnom zbog nedostataka resursa i prisustva osećaja neokolonijalizma, piše "Euraktiv".

Razlozi koji stoje iza puča su brojni i moraju se shvatiti unutar prizme opšte geopolitičke nestabilnosti u regionu Sahela, posebno sa porastom džihadizma, navodi portal.

"Džihadisti su u stalnom brojnom porastu poslednjih četiri do pet godina u Nigeru", kaže za "Euraktiv" Benjamin Petrini, naučni saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije. Kako kaže, to je izazvalo političku nestabilnost i bacilo na kolena zemlju koja je u sukobima na nekoliko frontova.

Niger je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu sa više od 10 miliona ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu 2021, prema podacima Ujedinjenih nacija. Takođe, ima jedan od najvećih demografskih procvata širom sveta, u proseku sedmoro dece po porodici.

Ne postoji samo unutrašnja kriza u Nigeru. Francusko vojno prisustvo u Sahelu, kroz sada već devetogodišnju operaciju "Barhan", koja je prvobitno imala cilj da obezbedi političku stabilnost u regionu, smatra se velikim neuspehom.

"Francuska je prvo intervenisala u Maliju kroz vojnu operaciju Serval 2012-2013. Imala je ograničen rok i smatrana je za uspešnu operaciju" kaže Petrini.

Ipak, protiv islamskog ekstremizma se ne može boriti samo preko jedne linije, već je potrebno delovati širom regiona, dodaje sagovornik "Euraktiva". "Francuska je ponovo rasporedila vojnike 2014. u mnogo širem obimu, na većem geografskom području", kaže Petrini.

Vrhunac je dostignut 2020. godine, kada je 5.100 vojnika raspoređeno na teritoriji veličine Zapadne Evrope.

Operacija "Barhan" je imala određeni uspeh u držanju džihadista na odstojanju, pojašnjava Gaulme. Ali puč u Maliju 2020. i puč u Burkini Faso 2022. govorili su o opštem neuspehu Francuske da ispuni svoje ciljeve operacije "Barhan", što je polako izazvalo nezadovoljstvo lokalnog stanovništva - a francuski predsednik Emanuel Makron na kraju je najavio postepeni prekid vojne operacije u novembru 2022.

Situacija u Nigeru označava kraj francuske vojne avanture u Sahelu, nakon što se suočila sa negativnim reakcijama javnom mnjenja širom regiona, rekao je za radio "Frans inter" Tjeri Virkulon sa IFRI.

Nacionalne armije iz regiona Sahel su takođe delimično sledile naređenja Francuza, što je stvorilo osećaj neravnoteže moći.

"Postojala je nesvesna neokolonijalna pristrasnost Francuza", tretirajući afričke vojske kao podređene, rekao je Golme.

Francuska nastavlja da se angažuje u vojsci u Sahelu i to na način koji je postao neodrživ. "Makron je pre nekoliko godina izneo ideju o strateškoj reviziji učešća Francuske u Sahelu", kaže Petrini, iako su državni udari u Maliju i Burkini Faso doveli do toga da zapadne sile razmišljaju reaktivno, a ne proaktivno.

Bivši pukovnik mornarice i vojni istoričar Mišel Goja tvrdio je da je Francuska trebalo da u potpunosti napusti Sahel nakon operacije "Serval" i da interveniše ad hok u "gašenju požara".

Poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Nigeru u martu, koja je prvobitno imala za cilj da donese izvesnu stabilnost, nije učinila mnogo da spreči državni udar.

"Najštetnija stvar koja se danas dešava afričkim nacijama je žestoka konkurencija između zapadnih aktera i Rusije, koja ponovo stvara osećaj hladnoratovskog proki-ratnog pristupa, gde se dve supersile suočavaju na naizgled neutralnoj teritoriji", smatra Petrini.