"Global tajms": Iza povlačenja Italije iz projekta "Pojas i put" stoje SAD

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto je u nedavnom intervjuu rekao da je prethodna vlada donela "improvizovanu i užasnu odluku" da se pridruži kineskoj Inicijativi "Pojas i put". Sada je pitanje, dodao je ministar, kako da Italija napusti Inicijativu, a ne naruši odnose sa Pekingom, piše u uvodniku "Global tajms".

Od kada su se pojavile spekulacije da Rim možda neće obnoviti sporazum Kine i Italije o pristupanju Inicijativi, ovo je najsnažnija poruka koju je poslao jedan ministar nove italijanske vlade. Ipak, neophodno je reći da je nije uobičajeno da ministar odbrane iznosi ovakve primedbe.

Svima je poznato da je "Pojas i put" regionalni okvir za ekonomsku saradnju, koji nema nikakve veze sa nacionalnom odbranom. Stvarna dostignuća projekta trebalo bi ocenjuju resori spoljne trgovine, ekonomskog razvoja ili finansija, piše medij blizak Komunističkoj partiji Kine.

Kao ministar odbrane, Krozeto je potpuno nepozvan da ocenjuje ekonomsku saradnju Italije i Kine. Osim toga, njegova izjava nije saglasna sa činjenicama.

Od ekonomske saradnje koristi imaju i Italija i Kina

Na primer, Krozeto je rekao da je BRI omogućio povećanje kineskog izvoza u Italiju, ali da nije imao isti efekat na italijanski izvoz u Kinu. U stvari, tokom četiri godine obim bilateralne trgovine između Kine i Italije je dosegao nove maksimume.

Od 2019. do 2022, povećao se za skoro 42 odsto. Prošle godine dostigao je na skoro 78 milijardi dolara. Od 2019. do 2021, italijanski izvoz u Kinu porastao je čak za 42 odsto. U prvih pet meseci ove godine, italijanski izvoz u Kinu je značajno porastao - za 58 odsto. Ove brojke nepobitno odražavaju snažan efekat koji je "Pojas i put" imao na privredu obe zemlje, čemu potpuno protivreče izjave ministra Krozeta.

Iako je izjava italijanskog ministra prilično nezgrapna, ona deluje sasvim "normalno" u današnjoj političkoj stmosferi koja je zavladala u SAD i Evropi.

Što se tiče ekonomske saradnje sa Kinom, često su najradikalniji zvaničnici iz oblasti bezbednosti i odbrane, dok su oni zaduženi za ekonomiju obično mnogo umereniji. Ovo pokazuje koliko ozbiljno SAD i Zapad opterećuju bezbednosna pitanja. Krozeto je samo najnoviji primer.

Šta je razlog povlačenju?

Uostalom, sumnjiv je i sam tajming Krozetove retorike. Iza toga očigledno stoje SAD. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je u tom trenutku završila posetu Vašingtonu. Bilo je spekulacija da bi se Melonijeva mogla povući iz Inicijative kako bi pokazala lojalnost SAD.

Nakon sastanka sa američkim predsednikom Bajdenom, Melonijeva je rekla da će italijanska vlada doneti odluku o "Pojasu i putu" pre decembra, ističući da je "održavanje konstruktivnog dijaloga" sa Pekingom otvoreno i da je ona spremna da poseti Kinu.

Ovo odražava dilemu u kojoj se trenutno nalazi Italija: ona želi političko priznanje iz Vašingtona, ali nije spremna da odustane od ekonomske saradnje sa Kinom i ne želi da izabere samo jednu stranu.

Jasno je ko je odgovoran za trenutnu situaciju u kojoj se nalazi Italija. Otkako je Italija, 2019. godine, odlučila da se pridruži Inicijativi, SAD su izvršile snažan pritisak na nju označavajući Italiju kao "izdajnika Zapada". U to vreme, "Njujork tajms" je opisivao Italiju kao "trojanskog konja Zapada", koji "dopušta da kineska ekonomska, i potencijalno vojna i politička ekspanzija dopre do srca Evrope."

Posle smene italijanske vlade, Vašington je uvideo priliku i pojačao pritisak na Italiju. Neposredno pre posete Melonijeve SAD, direktor za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi javno je "podučavao" Italiju da je "izostala nagrada za ekonomsko partnerstvo sa Kinom" i dodao da je Zapad "stvorio alternativu 'Pojasu i putu'."

Zapadne imitacije "Pojasa i puta"

Ovo je zaista intrigantna predstava.

U vreme kada SAD i Zapad jačaju neprijateljstvo protiv "Pojasa i puta", oni istovremeno pokreću  njegove imitacije, kao što su "Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije" G7 i "Globalna inicijativa" Evropske unije. Imitacija je najiskreniji oblik laskanja, rekao je Kišor Mahbubani, bivši diplomata koji je služio kao stalni predstavnik Singapura pri Ujedinjenim nacijama.

SAD i Zapad uče od "Pojasa i puta" imitirajući ga, i istovremeno ga guraju u stranu i blate, čime zapravo pokazuju da je Inicijativa u skladu sa dugoročnom vizijom i opštim trendom vremena. Za razliku od multilateralizma, koga podržava "Pojas i put", istorija je uvek iznova davala odgovore na to kakvu ulogu igraju "imitacije", zasnovane na geopolitici i hegemoniji.

Zapravo, kao jedina zemlja u G7 koja je potpisala sporazum o pristupanju "Pojasu i putu", prioritet Italije trebalo bi da budu odnosi sa Kinom.

U poslednje vreme, odnosi Kine i EU su značajno poboljšali, što je rezultiralo mnogim, direktnim i indirektnim, pozitivnim efektima. Ovo, takođe, dovodi Italiju u jedinstven i veoma povoljan položaj, sa kojeg bi mogla da uradi mnogo na povezivanju Istoka i Zapada.

Ako stvari posmatramo samo iz pragmatičnog ugla i s aspekta nacionalnih interesa Italije, pridruživanje Inicijativi je nesumnjivo bilo od koristi. Ali ako se to pomeša sa geopolitikom i prinudom SAD, stvari će se samo komplikovati.

Treba se nadati da Italija može da donese racionalnu političku odluku bez spoljnog mešanja. Vreme je, zaključuje "Global tajms", da se ispita politička mudrost i diplomatska autonomija Italije.