Pre dve nedelje, francuska ministarka spoljnih poslova Ketrin Kolon je u prestonici Nigera Nijameju obećala predsedniku Mohamedu Bazumu finansijsku pomoć, ističući značaj ove zemlje kao ključnog partnera Francuske, piše "Blumberg".
U međuvremenu, nakon nedavnog državnog udara, Bazum je uhapšen, a Makronova strategija za Afriku je u potpunom rasulu. Francuska se danas bori da ubedi države u regionu Sahela da im prisustvo bivše kolonijalne sile može doneti nešto dobro.
U stvari, Niger mnogo znači Francuskoj. Ne samo da je Niger zadržao bliske poslovne i kulturne veze sa bivšom metropolom, već je postao i glavna baza za francuske trupe koje se bore protiv radikalnih islamista.
Svega nekoliko dana nakon što je počeo konflikt u Ukrajini, francuske snage su se povukle iz Malija. Pariz se suočio sa protestima zbog svog prisustva u bivšim kolonijama. Sada je prisiljen da posmatra kako raste značaj Rusije u onome što je tradicionalno bilo deo francuske sfere uticaja, napominje "Blumberg".
"Francuzi moraju da ćute"
"Francuzi moraju da ćute, da ćute što je više moguće. Svaka reč koju izgovore koristi se protiv njih", tvrdi Musa Mara, koji je bio premijer Malija pod predsednikom Ibrahimom Bubakarom Kejtom, koji je 2020. godine zbačen u državnom udaru. "Ali Francuzi, nažalost," dodao je, "ne mogu da ćute."
Mara smatra da je Francuska sada postala žrtveni jarac i da su se afrički lideri usredsredili na greške Francuza kako bi pobegli od domaćih problema.
Nakon što im je zatvaranje vazdušnog prostora u Nigeru onemogućilo da sami napuste ovu afričku zemlju, francuska vlada je u utorak saopštila da se priprema da evakuiše francuske građane i druge Evropljane.
Makron je očekivao da će preoblikovati francusku strategiju u Sahelu, sušnoj oblasti koja se proteže kroz nekoliko zapadnoafričkih zemalja. Ovaj region se već neko vreme nalazi u centru ambicija Emanuela Makrona, koji tvrdi da želi da izgradi most između razvijenih nacija i zemalja Globalnog juga.
Nekoliko sati nakon državnog udara, vojna hunta je optužila Pariz da planira vojnu intervenciju kako bi vratila Bazuma na vlast, što Francuska poriče. Pariz trenutno pokušava da odbrani ambasadu na koju je nedavno otvorena vatra.
U znak odgovora, francuska vlada, koja ima 1.500 vojnika stacioniranih u Nigeru, suspendovala je pomoć koja je prošle godine iznosila 120 miliona evra (132 miliona dolara) i upozorila da će odgovoriti ukoliko neki od njenih građana bude napadnut.
Takođe, Makron je podržao Ekonomsku zajednicu zapadnoafričkih država, koja je upozorila da bi mogla da upotrebi vojnu silu ukoliko demokratski izabran predsednik ne bude vraćen na dužnost.
Partnerstvo Nigera sa Parizom nije dalo očekivane rezultate
Predsednik Međunarodnog centra za proučavanje Sahela Sejdik Aba smatra da partnerstvo sa Parizom nije donelo očekivane rezultate, uprkos prisustvu hiljada vojnika i mnoštvu vojnih objekata.
Rim Momtaz iz Međunarodnog instituta za strateška istraživanja sa sedištem u Parizu kaže da se pojavljuje ustaljeni obrazac prema kojem su državni udari u Maliju, Burkini Faso i, sada, Nigeru, praćeni napadima na ambasade Francuske, zahtevima za povlačenje trupa i isticanjem ruskih zastava.
Mali, takođe bivša kolonija, poslednjih dana je ukinuo francuski jezik kao službeni.
Državni udari stvaraju pojas zemalja pod vojnom upravom, koji se proteže od Atlantskog okeana do Crvenog mora, od kojih je većina bliža Rusiji nego Zapadu. Niger je jedan od retkih primera u Africi, koji je u Ujedinjenim nacijama glasao za osudu Rusije povodom Ukrajine.
Puč u Nigeru, značajna smetnja za projekciju moći Francuske
Centralnoafrička Republika je još jedna bivša francuska kolonija, koja je vodila pregovore sa vojnom vladom u Burkini Faso, koja je takođe proterala francuske trupe, što samo naglašava rastući uticaj Moskve u regionu.
Bazum je u junu prisustvovao samitu koji je Makron održao u Parizu i čiji je cilj bio rebalans finansijskih i ekonomskih odnosa između bogatih i siromašnih zemalja. U Nijameju pre dve nedelje, Pariz je pohvalio odnos sa Nigerom, dodajući da se "on mora ojačati i nastaviti."
Evropska unija i SAD su do sada videle Niger, koji je drugi najveći proizvođač uranijuma u Africi, kao pouzdanog partnera u Sahelu, koji je pogođen političkom i ekonomskom nestabilnošću.
Iako Makron sada poseže za novim, nefrankofonim zemljama u Africi, gubitak tradicionalnih partnera Francuske mogao bi imati duboke posledice.
"Puč, ako bude uspešan, predstavlja značajnu smetnju za projekciju francuske moći u regionu", dodao je Momtaz. "Niger je bio demokratski bedem u ovom delu Afrike."