Svet
RT Balkan analiza: Od (američkog) terorističkog napada do ratnog zločina u Ukrajini?
Zapad je napravio terorističkog monstruma od jedne države i njenih institucija, zarobili su ustavni poredak, kaže za RT Balkan Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost i terorizam
U Ukrajini je zabeležen jedini slučaj u istoriji terorizma u kome legalne državne institucije, njihova Obaveštajna služba i specijalne snage otvoreno izvode terorističke akcije i otvoreno propagiraju namere da ih izvode, kaže za RT Balkan stručnjak za bezbednost i terorizam Dževad Galijašević.
Ukrajinske snage napale su pretprošle noći Moskvu sa tri bespilotne letelice, a juče su pokušale da izvedu napad na ruske civilne transportne brodove sa tri vodena drona u jugozapadnom Crnom moru.
Prošle subote ukrajinske snage pokušale su da izvedu napad na Moskvu uz pomoć tri drona. Jedan dron su oborili ruski PVO sistemi, a dva su neutralisana sistemima za elektronsko ratovanje. Napadi na Moskvu dešavali su se i ranije.
Da bi ovi napadi mogli da se okarakterišu kao teroristički potvrđuje naš sagovornik.
Galijašević za RT Balkan podseća da je terorizam uvek organizovano, brutalno nasilje koji ima politički interes, ne besmisleno, ne bilo kakvo nasilje, već organizovano nasilje sa političkom pozadinom.
"U slučaju pojedinih organizovanih entiteta, kao što su države, vrlo često su terorističke organizacije posrednici u izvršavanju terorističkih akata, na primer Al Kaida, Islamska država, Boko haram... Uvek su iza njih stajale neke organizovane državne strukture", objašnjava Galijašević.
Kaže da su napadi na civilne ciljeve, civilne brodove i kompleks "Moskva siti" izvedeni sa namerom da se "izazove osećaj koji se u terorizmu uvek pojavljuje", koji svedoči o razlogu izvođenja kroz svoje ime "teror terere" - strah. U pitanju je, navodi, težnja da se izazove strah kod civilnog stanovništva, kako bi oni prisilili vladu na donošenje nekih političkih odluka.
"Terorizam su akcije koje podrazumevaju brutalno, ničim ograničeno nasilje. To su, na primer, ubistvo novinarke Darje Dugine, rušenje gasne infrastrukture, rušenje Kerčkog mosta, ubistva u Donbasu i Lugansku, upad specijalnih jedinica u Brjansk i napadi na civilne brodove i Moskvu. Sve su to terorističke akcije koje izvodi jedna legitimna vlada sa svojim obaveštajnim i specijalnim službama, uz podršku pojedinih zapadnih zemalja", dodaje Galijašević.
Precizira da Kijev pomoć Zapada dobija putem medija, obaveštajnih informacija, ali i naoružanjem, posebno dronovima koji mogu da izbegnu radarske sisteme i probiju elektronsku barijeru i dođu do Moskve.
Upozorava da je država koja je Ukrajini dala ovu vrstu dronova saučesnik u izvođenju terorističkih akcija.
"To je klasična definicija terorizma, ovo što radi Ukrajina je terorizam kojim se oni diče. Zapad je napravio terorističkog monstruma od jedne države i njenih institucija, zarobili su ustavni poredak. Te institucije, na primer, teraju narod koji je pravoslavno hrišćanski da slavi katolički Božić. Oni su zarobili državu, ali Zapad je to i hteo, da napravi opasnu terorističku platformu za udare po Rusiji, za pokušaj destabilizacije Istočne Evrope", pojašnjava Galijašević.
Ističe da su Amerikanci i Britanci vodeći faktor u pripremi obaveštajnih struktura i specijalnih snaga u Ukrajini za ovu vrstu terorizma, a Nemci i Francuzi ih slede zbog svojih interesa i benefita.
"Terorizam i jeste rat u kontinuitetu, gde ne priznajete ni sporazume, ne priznajete da postoji mir, već je on samo pauza između dva napada. Ukrajina se ponaša kao teroristički entitet koji nema veze se državom, sa ustavnim uređenjem. Zapad ne samo da podržava to, već je od njih napravio terorističke monstrume bez osećaja za civilno stanovništvo", dodaje naš sagovornik.
Ocenjuje da je osnovni cilj Ukrajine eskalacija, da se rat donese u Moskvu. Rusija, sa druge strane, dodaje, lokalizuje sukob na sudare vojnih formacija, ne napada civile, ni civilnu infrastrukturu, ne ruši mostove na Dnjepru.
"To bi vojnički bio najopravdaniji potez, da porušite sve mostove na Dnjepru i onemogućite prebacivanje vojne logistike. Rusija to ne radi, jer mostovi imaju funkciju koja je neophodna za život civilnog stanovništva. Samo da sruše četiri mosta kod Kijeva, bila bi presečena logistika prema Harkovu i Sumiju, a ukrajinska vojska bi bila u ćorsokaku. Međutim, Rusija se ne bavi time, za razliku od Ukrajine. To rade zato što je njihova doktrina ratovanja takva, a tu doktrinu je izgradio Zapad, koji je odredio i strateške okvire i operativno postupanje. Ne samo da podržavaju Ukrajinu, već je to zapadni rat koji vode Ukrajinci, pa je i terorizam njihov", kaže Galijašević.
Ističe da su Al Kaida i Islamska država američki resurs koji je danas u Ukrajini.
"Taj resurs je doveden u Ukrajinu i zato je arapski svet mogao da predahne jer nema terorističkih akcija po Pakistanu, Bangladešu, Siriji i Libiji. Toga više nema jer su Amerikanci svoje vojnike terora poveli među one vojnike koje su obučili da budu teroristi, Ukrajince. Ne sve, naravno, nego pripadnike njihovih specijalnih snaga", dodaje Galijašević.
Napominje da Ukrajina vodi hibridni rat protiv ruske vlade, a da napadima, poput onih u Moskvi, ne može da izazove nikakve vojne efekte. Ukrajina napadima u ruskoj prestonici izaziva strah kod civila, nadajući se da će strah proizvesti nezadovoljstvo i otpor prema vlasti.
"Zapad želi da rat ne bude lokalizovan u uglu ruske granice, već da se stanovništvo suoči sa činjenicom da je u zemlji rat, i da onda zauzme negativan stav prema vladi. Cilj je političke prirode, a vojničkog efekta ne može biti. Mogu samo da pogode dve kancelarije u 'Moskva Sitiju', ali to deluje stravično kome god da prođe pored te zgrade, izaziva strah i nesigurnost", ističe Galijašević.
Dodaje da je Zapad u Ukrajini radio ono što je radio kroz istoriju, čitave narode prevodio u zapadnu civilizaciju, "bez obzira da li su u pitanju bosanski muslimani, Albanci, pravoslavni unijati, Rumuni ili Bugari".
"Zapad je, nametajući svoje vrednosti, vršio akulturaciju naroda ili država, praveći od njih hibride zapadne civilizacije, kako bi postali sledbenici njihovih kulturnih vrednosti. Ukrajina je prihvatila tu ulogu i to je njen maksimum, ona nikakve vojničke šanse da ostvari veliku pobedu nema. Mislim da Zapad shvata bezizlaz ove situacije, napustili su važan ekonomski i geopolitički front i Rusiji prepustili inicijativu u celom svetu. Tako su izgubili islamski svet, Kinu, Indiju, Latinsku Ameriku", napominje Galijašević.
Ističe da "kada se pogleda šta je Zapad izgubio stavljajući sve na kartu Ukrajine, pre ili kasnije neko će sabrati dva i dva i reći da oni prosto nisu bili sposobni da vode akcije na dva fronta".
"Sve su dali na ukrajinski front i opet ne mogu ništa, a to je zastrašujuće za Zapad. Ukrajina može na medijski način da veliča svoju ideju izvođenja terorizma, pa da to pripisuje Rusiji, a to je besmislica", zaključuje Galijašević.
Karan: Svaki napad na civile je ratni zločin
Nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan za RT Balkan kaže da su pravila ratovanja potpuno jasna i da tu nema nikakve dileme - sva vojna delovanja na civilne objekte ili napadi na civile su teroristički akt.
"Svaki napad na civile je ratni zločin, ako neko, na primer, neselektivno gađa Moskvu, to je ratni zločin. Vojni ciljevi mogu biti i u okviru grada, ali ako vojska tom prilikom pogodi civilni objekat, onda je to ratni zločin i terorizam", objašnjava Karan.
On ocenjuje da je glavni cilj Ukrajine da izazove nezadovoljstvo naroda u Rusiji, unutrašnje sukobe i proteste. Ističe da je to bio prioritet ukrajinske strane od samog početka sukoba - izazivanje nezadovoljstva prema ruskom državnom vrhu, konkretno prema predsedniku Vladimiru Putinu.
"Međutim, taj cilj nisu uspeli da ostvare, već se desilo nešto neočekivano i potpuno suprotno. U evropskim gradovima narod masovno protestuje, dok u Rusiji toga nema. Ipak, oni ne odustaju od te ideje i na razne načine podstiču nezadovoljstvo, preko agenata uticaja koji su zaduženi da šire unutrašnje nezadovoljstvo", dodaje naš sagovornik.
Pominje i sankcije, mere ograničavanja trgovine, zabrane ruskih energenata kojima žele da izazovu ekonomske probleme u Rusiji, koje bi, ponovo, naterale Ruse, "nezadovoljne platama i penzijama da izađu na ulice i smene aktuelnu vlast".
Međutim, naglašava, ništa od toga nije uspelo, a Rusija je uspela da pronađe alternativne puteve snabdevanja za energente i ostalu robu, ali i da širi trgovinske veze na Aziju.
"S obzirom na to da nisu uspeli u ovim namerama, sada vidimo poslednji očajnički pokušaj da nekakvim ugrožavanjem bezbednosti stanovništa u Moskvi uzdrmaju stabilnost, i da na osnovu straha od napada dronovima izazovu nezadovoljstvo i proteste", kaže Karan i dodaje da misli da ni ta akcija neće uspeti, s obzirom da "nekoliko sitnih eksplozija" ne može da poremeti prilično stabilnu situaciju u Moskvi.
Ističe da je ukrajinska ofanziva, koja "ne daje baš nikakve rezultate" direktno povezana sa ovim napadima, kako od strane kijevskog režima, tako i zapadnih država koje direktno učestvuju u sukobu.
"Našli su alternativu uspehu, a kako bi sakrili neuspeh na frontu prikazuju sporadične terorističke i diverzantske akcije kao veliki vojni uspeh. Međutim, samo će uspeh na frontu odlučiti sudbinu sukoba. To ne mogu da učine pojedinačnim akcijama koje mogu da izazovu sitne probleme, ali ne mogu da utiču na pobednika sukoba u Ukrajini", kaže Karan.
On napominje da je ukrajinska Obaveštajna služba apsolutno oslonjena na velike obaveštajne službe zapadnih država koje im pružaju svaku moguću pomoć - od obaveštajnih informacija, do logističke podrške.
Dodaje da neke od ovih akcija i ne izgledaju kao da su ih izveli Ukrajinci, već zapadni specijalci, obaveštajne službe i specijalne vojne formacije.
"Kada sve to izvedu kažu da su to uradili Ukrajinci, a oni to vrlo rado prisvajaju kao svoju akciju. Sumnjivo je da li su napade dronovima na Moskvu izveli Ukrajinci ili zapadna stručna lica. Za sada se to pripisuje ukrajinskoj strani, zato što je teško dokazati suprotno. Međutim, u pitanju su obaveštajne službe koje znaju da sakriju svoje aktivnosti i sigurno je da one učestvuju u ovim napadima, informacijama, lociranjem pogodnih ciljeva, ali i logistikom, to jest obezbeđivanjem dronova. Ipak, pre ili kasnije saznaće se ko je sve u tome učestvovao, a ja sam siguran da ukrajinska strana to nije izvodila sama, već u saradnji sa obaveštajnim službama velikih zapadnih sila", zaključuje Karan.
