Dok će dostupnost jeftine zelene energije odrediti gde su industrijske proizvodne lokacije najunosnije, Nemačka ne bi trebalo da nastoji da zadrži sve energetski zahtevne industrije kojima je neophodna subvencionisana cena električne energije, prenosi "Euraktiv" reči tamošnjih stručnjaka.
Donedavno Nemačka je bila među ključnim svetskim ekonomijama, a po poslednjoj proceni MMF-a beleži najgore rezultate privrednog rasta, uz negativni realni rast BDP-a od minus 0,3 odsto predviđen za 2023. godinu.
Iako se očekuje da će trenutni pad biti prevaziđen do 2024, stručnjaci upozoravaju na velike promene u industrijskoj strukturi zemlje u narednim godinama imajuću u vidu tendenciju njenog kretanja ka klimatskoj neutralnosti.
"Evropska i svetska industrija se konstantno restrukturiraju a jeftina energija daje prednost", rekao je profesor Gete univerziteta Alfons Vajhenrider za "Euraktiv", dodajući da je Nemačka u nepovoljnijem položaju u poređenju sa zemljama poput Norveške ili Švedske kada je recimo reč o hidroenergiji.
Vajhenrider, koji je angažovan u naučnosavetodavnom odboru nemačkog ministarstva finansija, ističe da je tamošnji ministar ekonomije Robert Habek u krivu kada tvrdi da će nemačka energetski zahtevna industrija opstati uz pomoć subvencija dok se u toj zemlji ne izgradi dovoljno postrojenja za proizvodnju obnovljive energije, što će pak obezbediti jeftinu struju.
Jeftina struja ključni faktor za industrijsku proizvodnju
Odborov nedavno objavljen izveštaj ukazuje na to da će zbog nepovoljnih uslova za razvoj obnovljive energije Nemačka i dalje imati više cene struje od drugih zemalja.
"Pitanje je da li će Nemačka zaista imati prednost u budućnosti u pogledu cena električne energije. Ukoliko je malo verovatno da ćete imati ove prednosti u industriji koja troši ogromnu količinu energiju, onda se kladite na pogrešnog konja ako i dalje ulažete novac tamo", slikovito je objasnio Vajhenrider.
S obzirom na to i da su za mnoge klimatski prihvatljive proizvodnje potrebne velike količine električne energije, cena struje će biti ključni faktor koji će odrediti gde će se industrijska proizvodnja nalaziti u budućnosti, precizira stručnjak.
Rurska oblast, na primer, nemačko čvorište za proizvodnju čelika, postala je velika ne zato što je imala rude već zato što je imala energiju, dodao je Vajhenrider, misleći na nalazišta kamenog uglja koja su pomogla regionu da se industrijalizuje.
Ali imajući na umu klimatske ciljeve, "ugalj budućnosti može biti vetar ili norveška hidroelektrana", istakao je on.
Stoga, po njegovim rečima, selidba nekih industrija u inostranstvo u kojima je proizvodnja jeftinija nije nužno loša stvar, uz to je pomagala nemačkim kompanijama u prošlosti.
Dok se na uvoz sve više gleda sa skepsom jer se države plaše zavisnosti od drugih zemalja, sa ekonomske tačke gledišta, međunarodna integracija industrija i spremnost da se delovi lanca prepuste stranim saradnicima bili su blagoslov za nemačku industriju.
Nije svaki uvoz geopolitički rizičan
Na primer, nemačke kompanije su imale koristi od nižih troškova proizvodnje u Istočnoj Evropi.
"Kad se pomene odlazak kompanije iz Nemačke, mahom se misli na selidbu u Kinu radi jeftinije proizvodnje. Međutim, može se seliti i u Norvešku ili Švedsku radi nižih troškova, što bi ujedno doprinelo i ispunjavanju ciljeva u vezi sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida", rekao je Vajhenrider.
Slične stavove iznosi i tink-tenk "Decernat cukunft", koji tvrdi da bi Nemačka za robu koja je energetski zahtevna trebalo da skrati proizvodni lanac, odnosno da međuproizvode nabavi jeftinije iz uvoza.
"U slučaju industrija koje su veoma energetski zahtevne, kao što su industrija čelika i proizvodnja aluminijuma i gde se međuproizvodi mogu nabaviti direktno iz inostranstva, postavlja se pitanje – da li zaista ima smisla da se za njih izdvajaju značajne subvencije", upitali su iz "Decernat cukunfta".
Zato apeluju na vladu da pažljivo sagleda ko treba da prima subvencije, odnosno da se novac troši samo na one industrije koje dugoročno imaju budućnost u Nemačkoj.