Kada je Tjeri Breton prvi put izneo ideju da postane predsednik Evropske komisije (EK), ni on sam nije tu ideju shvatao ozbiljno, izveštava "Politiko".
"Možda treba razmisliti o planu B", odgovorio je tada komesar EK za unutrašnje tržište, što je izazvalo smeh prisutnih.
Ipak, kako se bliže izbori za Evropski parlament, Bretonov "plan B" o preuzimanju izvršne vlasti u EU privlači sve veđu pažnju.
Breton, manje proatlantski raspoložen od Fon der Lajenove
Bivši ministar stekao je ogromnu moć kao evropski komesar, stavljajući svoj pečat doslovno na sve, od vakcina protiv kovida, preko granata za Kijev, sve do sprovođenja digitalnih pravila EU.
U međuvremenu, njegova funkcija kontrole tržišta EU postala je jedan od najvažnijih portfelja u Briselu.
Iako je Breton postao veoma moćan u EK, to još nije garancija da će on postati njen predsednik. Za to mu je potrebna podrška svih evropskih lidera, koju treba da potvrdi Evropski parlament. Međutim, Breton čini sve što može da to postane neizbežno, tvrde brojni zvaničnici EK, koji su želeli da ostanu anonimni.
Ursula fon der Lajen ostaje najverovatniji kandidat za mesto predsednika Komisije, ali neizvesnost u pogledu njenih pravih namera otvara teren drugim kandidatima, uključujući i Bretona.
"Očigledno je da Breton želi to mesto", izjavio je jedan zvaničnik. "U stvari, to svakim danom postaje sve očiglednije."
Izgledi da Breton bude predsednik EK sigurno će uznemiriti mnoge države EU, koje strahuju da će on zastupati interese Francuske.
Takođe, to može izazvati zabrinutost Vašingtona, jer je Breton daleko manje proatlantski usmeren od Fon der Lajenove i verovatno bi njegovi stavovi, povodom niza pitanja, bili mnogo oštriji.
Ukoliko Breton ne dobije ovaj položaj, zvaničnici iz EK tvrde da bi Breton mogao da zauzme mesto potpredsednika. Na pitanje da li će Breton još jedan mandat ostati u EK, portparol njegove kancelarije odbio je da odgovori.
Zakulisne političke veštine
Bretonov "plan B" za najvišu funkciju u EU možda se čini neverovatnim. Međutim, tako je bilo i pre četiri godine, kada je Breton ušao u EK. Tada je imenovan u poslednjem trenutku, nakon što je otpala bivša članica Evropskog parlamenta Silvi Gular.
U EK, Breton je negovao imidž autsajdera: bivšeg tehnološkog direktora, koji se posvetio birokratskim sitnicama i koji se ne plaši da se javno suprotstavlja ljudima poput Ilona Maska.
Breton, koji je dve godine, tokom mandata Žaka Širaka, bio ministar finansija, veoma je vešt u radu iza kulisa, što je pokazao prilikom imenovanja američkog ekonomiste Skota Mortona na uticajnu poziciju glavnog ekonomiste antimonopolskog odeljenja. Imenovanje Amerikanca umesto Evropljanina bilo je tada anatema za Francusku.
Dok su francuski predsednik Emanuel Makron i troje njegovih ministara vodili javnu kampanju protiv Skota Mortona, Bretonova kancelarija je bila ključna u okupljanju evropskih komesara, koji su potpisali pismo protiv njegovog imenovanja.
"Bretonova kancelarija je pozivala sve ostale, pokušavajući da natera ljude da potpišu pismo", izjavio je jedan od neimenovanih zvaničnika Komisije.
Ovaj potez je uspeo da preokrene ravnotežu protiv Mortona. Osim toga, javno osporavanje odluke koju je odobrio predsednik EK predstavlja izuzetnu retkost.
Kandidat (ne)zavisan od Pariza
Uzgred, Breton nije bežao ni od stavova koji su bili u suprotnosti sa kancelarijom Ursule fon der Lajen. Na primer, sa komesarom za privredu Paolom Đentilonijem pisao je tekstove o ekonomskim pitanjima koja su se suprotstavljali stavovima predsednice. Nesaglasnost predsednika EK i komesara je retka i pokazuje da Breton ima hrabrosti da brani svoje stavove.
"On je dominantna ličnost, to je sigurno. Ali, on završava poslove", rekao je četvrti zvaničnik EK.
Međutim, Pariz bi preko Bretona postao previše uticajan u različitim oblastima, kao što su odbrana ili državna pomoć privatnim kompanijama, za šta je Francuska direktno zainteresovana.
"On pokušava da ojača evropski industrijski sektor, ali je očigledno da će Francuska od toga imati neposredne koristi", dodao je četvrti zvaničnik EK.
Iako Breton kaže da je potpuno nezavisan od Pariza, kritičari upozoravaju da bi, ukoliko on zauzme mesto predsednika, Francuska postala previše moćna.
Štaviše, Breton bi morao da zaobiđe i poslednju prepreku: to što njegova stranka Obnova Evrope verovatno neće osvojiti najviše glasova na predstojećim izborima. Ankete im predviđaju treće mesto.
"Ne postoji način da Francuz zauzme tu poziciju", rekao je peti neimenovani zvaničnik EK. "I Makron to dobro zna."